НАСЛОВНА » Вера и Православље, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Породица, молитвено правило, вера

Породица, молитвено правило, вера

Питање:
Поштовани Оче, помаже Бог, потребна ми је Ваша помоћ и одговор на неколико питања. -За време Великог поста почела сам да читам молитвено правило. Читала сам ујутру пре школе и увече Оче наш, Богородице Дјево и неколико молитви Светима. Временом нисам могла да разумем поједине реченице у молитви, понављала сам их и самим тим нисам успевала све за то време (пре школе) да прочитам. Желела бих да кренем из почетка јер мислим да нисам кренула постепено, те би Вас замолила да ми кажете шта да читам у почетку и које молитве треба постепено касније да додам. -Ја живим у Немачкој у азилу. На простору на коме ја могу да се крећем нема храма СПЦ, (тачније постоји скит Светог Спиридоа у селу Гајлнау /Gelinau/ али тамо не можемо да дођемо јер нема воза) . Много ми је тешко јер док сам била у Србији сву сам снагу добијала у Цркви (и за молитву али и све друго) а тога овде нема. Могли би понекад да тражимо дозволу и одемо у други град где има наше Цркве или да одему у руску Цркву али ни то није трајно решење и осећам да ми тако нешто неби било довољно. Мојој породици су одређени људи заједно са државним институцијама нанели много потешкоћа и успели чак родитеље да разведу и нанели потешкоће и на духовно и ментално здравље. Мени је овде тешко (стално се осећам као да сам у соби која нема излаза) јер нема наше Цркве и већину својих ближњих не могу да виђам и највише бих волела да сам у својој отаџбини. Тешко би ми било да се ја вратим а моја мајка да остане овде а отац и други ближњи у Србији и обрнуто. Молим Вас да ме о овоме посаветујете јер никок другог немам да питам. -Плашим се казне од Господа јер сам се овде уписала у једну школу коју контролише њихова католичка Црква јер је ту једино било празних места (без уписа бих морала да понављам) . Ту се све учи као у другим школама али се мора учити и њихова веронаука (наравно да је не прихватам и увек остајем уз своју веру) . У глави имам стално мисао да сам због једне школске године отишла у школу која је под контролом иноверних изобг тога се осећам лоше. Молим Вас да ми кажете да ли имам разлога да тако мислим. Потрудићу се ако буде постојала могућност да се пребацим у другу школу да то и урадим. Шта тада да изаберем: религију или етику (то, у ствари, нема везе са моралом, него се само тако зове) ? -Преписала сам молитву Пресветој Богородици за обраћање заблуделог за своје сроднике који нису верници а свим срцем желим да то постану. Страх ме је духовне лењости па хоћу да питам да ли по некад и када смем да у место читања се помолим својим речима како због овакве потребе тако и због других потреби. Извините на дужини писма али Ви сте једини које могу да питам, и зато би Вас молила да ми помогнете. Хвала Вам на Вашем раду на овом сајту и желим Вам да имате снаге да наставите и свако добро од Господа,
катарина


Одговор:
Бог Вам помогао К. Црква као саборно окупљање верујућих људи је заиста потребна сваком честитом човеку. Ви то сада боље осећате од других јер нисте у могућности да присуствујете богослужењима у нашим храмовима. Мислим да је за вас веома корисно да се жртвујете и одете до скита Св. Спиридона у Галенау јер тамо се подвизава један од великих духовника нашег времена: о. Василије Гролимунд! Можда и нисте свесни колику благодат је Вама Господ подарио да живите у близини светогорског старца који је и нама свештеницима духовник и извор благодати Божије. Отац Василије ће Вам казати како да се подвизавате и осетите мир Божији у Вашем срцу. У суштини, човек не пати само од околине, већ од сопственог незадовољства. Било је светих људи у Русији који су годинама живели у незамисливо тешким условима живота. Нису имали цркву у близини, али су тако живели да је њихов живот-тело било храм Божији. Људи нас могу физички, или просторно контролисати, али кроз молитву, пост и љубав у срцу, нико нам неможе ускратити лепоту духовне слободе. Корисно је да имате своје молитвено правило и о томе попричајте са о. Василијем. Еванђеље, Псалтир и молитва је наша свакодневна духовна храна. Трудите се читањем ових светих књига да са временом придобијете милост и благодат Божију. Господ већ води Ваше срце. То Вам показује близина великом духовнику нашег времена. Само се трудите да Божији љубљени глас у свом срцу ослушнете. То ће Вам бити први степен духовног сазревања. Што се тиче веронауке, корисно је да пратите предавања јер на часу веронауке се изучава теоријски текст Св. писма – Библије који је исти у нашој цркви као и у католичкој. Свакако требате бити обазриви по питању практичних часова веронауке, везаних за богослужења а посебно причешћа. Католичка црква дозвољава Православнима да се прићешћују. Православна црква има много строжија правила по питању припреме за причешће и ту требате бити веома обазриви. Поштујте туђе обичаје, првенствено земље која Вам је дала смештај и могућност да се школујете. Колико људи можете да разумете, толико људи вредите! Добрим људима Бог отвара пут живота, зли људи сами себи затварају животни пут. Обавезно упознајте о. Василија у оближњем скиту. Разговор са тим духовником ће Вас препородити. Ваш у Господу, о. Мирослав

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *