Понизнист као врлина

Питање:
Помаже Бог, Поштовани оци, молим Ваш да ме упутите како да најлакше објасним ближњем шта је то понизност као Хришћанска врлина. Приметила сам да одређене невоље које прате ту особу у животу настају као недостатак понизности, а кад сам му то покушала добронамерно рећи, помислио је да му говорим о понижењу, тј да му предлажем да се понижава те тиме негира достојанство личности. Како неком ко је крштен, али не живи у вери објаснити разлику и да ли ја као лаик, која задњих пет год живим црквеним животом, треба то да чиним, тј да још ненаучена почињем да учим друге. Велико хвала на труду и љубави што нам кроз овај сајт помажете да узрастамо у вери. Вера
Vera


Одговор:
Драга сестро, Можда си у свом писму, а свакако и при саветовању својих пријатеља, употребила мало грубљи синоним за хришћанску врлину смирености, смероноумља – понизност. Зато је и Твој пријатељ, када си му најдобронамерније саветовала да се смири пред Богом, па и пред људима, схватио то као понижење. А смиреност је врлина коју је Христос стално истицао. Свети Јован Златоусти каже: „Смирење је темељ, мајка и почетак свих добродетељи. Зато је Христос њиме и отпочео учење о блаженствима (Матеј 5, 3) “. На другом месту овај Светитељ говори: „Христос је најбољи пример смирења. Целим својим животом на земљи Он учи људе смирењу. Ма колико се ти смирио, никад не можеш да се смириш толико, колико се смирио твој Господ… Ти се смираваш за себе, а Он за тебе“. Слично саветује и Свети Исак Сирин: „Ако неко запита како се стиче смирење, одговоримо му: доста је ученику да постане сличан своме учитељу и слузи да постане сличан своме господару (Матеј 10, 25) . Гледај какво је смирење испољавао Онај који га је заповедио и који даје овај дар, подражавај Му и стећи ћеш га. И још: непрестаним сећањем својих погрешака и близине смрти…“ О томе како се смирење може задобити учи нас и ава Доротеј: „Смирење се стиче испуњавањем заповести Божјих. Што се човек више духовно богати, све је смиренији, слично гранама дрвета које се под теретом рода савуијају ка земљи. Што је човек ближе Богу, све више увиђа своје сиромаштво и ништавило и све се више смирује“. Коначно и Свети Василије Велики саветује: „Смирење се стиче угледањем на пример Господа, који је рекао: Научите се од мене, јер сам ја критак и смирен срцем и наћи ћете покој душама вашим (Матеј 11, 29) . Још ћу Те, драга сестро, упутити на мисли Преподобног оца Јустина Ћелијског, који о смерности овако пише: „Смерност је почетна врлина и почетак свих врлина, као што је гордост почетни грех и почетак свих грехова… Смерност је душа свих јеванђелских врлина. Јер без ње – свака јеванђелска врлина постаје порок. Стога је смерност – темељ хришћанства, на коме хришћанин зида помоћу осталих светих врлина своју „вечну кућу“. У сфери мишљења смерност се пројављује као смиреноумље. А смиреноумље и јесте: о свему мислити, умовати Богом; сваку мисао Њиме водити, Њиме руководити, Њиме хранити, Њиме контролисати. Такав човек искрено сматра друге већима од себе и бољима од себе. Смираваш ли се пред људима Господа ради, Господу радиш, не људима; служиш ли људима Господа ради, Господу служиш, не људима. Зато и награду даје Господ, а не људи“. Ових неколико мисли Светих Отаца о смирености (понизности) помоћи ће Ти да схватиш шта то значи смиривати се и учити понизности, па тако саветуј и своје пријатеље. Не само да имаш право да друге, неискусне у вери, поучаваш, већ Ти је то и дужност, коју си примила на Светој тајни крштења, односно миропомазања, по речима Светог апостола Петра: Ви сте род избрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен… сада сте народ Божји (1. Петрова 2, 9-10) . Добијену благодат на крштењу морамо неговати, развијати, морамо непрестано учити, како би могли поучавати и друге. И поучавати их у правој вери, у истинском предању, јер „Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Црству небеском“ (Матеј 5, 19) . Учи, драга сестро, а поучавај и друге у свом окружењу. Благослов Божји и милост Његову призива на Тебе и Твоју породицу О. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *