Побратимство

Питање:
Да ли је побратимство дозвољено? Убеђују ме да то није православље већ паганштина. Ја имам побратима из цркве и знам да јесте, али да питам за сваки случај. Ово можете и објавити ако желите. Бог вам помогао.
Александар


Одговор:
Драги Александре, да ти искрено кажем, братство између људи, ако се правилно схвати, део је највеће свете тајне спасења и искупљења. Зато и није баш лако говорити о томе. Али, кад је питање ту, хајде да покушам. А онај ко зна боље нека ме исправи, и нека не замери, јер ћу по својим моћима пробати да нешто кажем. Најпре, треба бити свестан да у основи свих наших радњи или понасања обично лежи некаква идеја, циљ, сврха или врховна вредност. Ако је нама, као Хришћанима, Господ Бог наша једина врховна вредност, циљ и сврха, ако је он наш Отац небески, који нас је по благодати уздигао на ниво посинаштва, онда је Он сам и узрок нашег међусобног братства. Зато нам је Он такође и објаснио како постајемо браћа, а како небраћа. Да се подсетимо: браћа смо, само ако имамо заједничког Оца, а Њега имамо само ако се Њиме причешћујемо. Тако, у крајњем смислу, само преко Причешћа, једнако Свете Тајне Тела и Крви Христове, као и преко других Светих Тајни, – то јест, само преко благодати Његове која се кроз њих даје, ми смо браћа.С друге стране, ако размишљамо нашом људском логиком и нашим људским вредностима, обично нам се, на један суптилан и не потпуно јасан начин, поткраде идеја човека, или сам човек, као некаква врховна вредност. Другим речима – ја. Тако, братимљење је израз љубави према другом човеку и то је лепа ствар. Али, ми смо дужни да волимо Бога више него човека, више него самог себе. Зашто? Зато што, као и све друго, и сама нажа способност да волимо потиче од Њега. Он нам даје љубав коју можемо да употребимо (или злоупотребимо) , да је поделимо са другима, или да је усмеримо ка другима. „Јер, нема веће љубави од ове, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ – каже Христос. Он је зато и Сам положио живот свој за нас. И сада, која би то молитва, који чин, или која радња и акција била већа од ове Његове, да нас, мимо Његове жртве, или још више од ње – учини браћом? Ја не знам за такав чин и такву молитву. Мада знам да се и то понегде, у појединим црквама обавља. Али, верујем да и то има својих разлога, да је боље неразумноме изаћи у сусрет, него га оставити у мраку. На пример, код крвне освете: да би се прекинула, људи су се окумили или побратили некаквом заклетвом и молитвом у цркви. Лично мислим да је и то много боље, него их оставити да вребају крв један другога. Има и других примера зашто се то сада или некада вршило, али мислим да је и ово довољно. Свако добро од Бога ти жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *