Питање ратовања

Питање:
Oче, молим вас да ми разјасните питање ратовања. У светлу наредби да окрећемо други образ и да не убијамо, изгледа немогуће ратовати. Када су почели ови ратови деведесетих, осећао сам јаку жељу да помогнем браћи али и одговорност према породици. Проблем сам решио тако што сам испеглао униформу, окачио је блиѕу врата и чекао да одлучи онај ко треба да одлучи. Ако дође позив, ето ме, али нећу у добровољце. Сада сам много сретан што позив није стигао, јер бих вероватно неког убио, будући вичан војничким вештинама. Посматрам ове којима суде за убиства и мислим да сам ја, а и већина нас могли тако завршити у неком развоју ситуације. Ко може рећи да убиство у рату није грех? Зна ли се поуздано да се неко такав спасио? (Колико ја знам, а то је мало, знамо само суд за светитеље и мученике) Можда бих могао да пустим да ме неко убије да небих ја њега, а можда и не бих, то не могу знати док не дође тај тренутак. Али мислим да моја вера није толико јака да бих могао да допустим злочин над неком децом а да се не умешам са оружијем. Колико год да мислим да то није добро, када су нас бомбардовали, једва сам дочекао позив из војног одсека и стигао на положај пре него што је курир и поделио све поѕиве, јер нисам могао да поднесем да не могу ништа да учиним против те силе. Богу хвала, нисам био у ситуацији ни један метак да испалим, али опет увиђам да није моја заслуга што јесам то што јесам ни што нисам то што нисам. Шта је чинити ако се зарати опет?
Драгољуб


Одговор:
Драги Драгољубе, О овоме је много писано у време рата, било је мноштво чланака и текстова о православном погледу на рат; нарочито у односу на нашу тадашњу ситуацију. Помињао се често и пример како је Христос такође, рекао да „нема веħе љубави од ове, ако ко положи живот свој за пријатеље своје“. Одувек постоје углавном, две врсте рата: освајачки и одбрамбени. Свакоме је јасно да је у реду бранити се, а није у реду отимати и пљачкати. Међутим, као што рече др. Каломирос, да „рат често није оно што је био у прошлости – сукоб између неправде и правде, него је постао сукоб без смисла, између неправде и неправде.“ (А. Каломирос, Противу лажног јединства, Бгд. 1998. стр 15.) О хришħанском гледању на рат, имаш дивно дело од св. вл. Николаја Велимировиħа: Рат и Библија (сабрана дела, књ. 5) . Покушај да је нађеш негде, у некој библиотеци или код пријатеља. Ту има како о прошлим, тако и о будуħим ратовима. Иначе, тешко је судити другима, нама је немогуħе контролисати ратове и војске, као и њихове намере и циљеве. Али је врло могуħе и пожељно контролисати себе, своја схватања и осеħања. Потруди се да добијеш јасан хришħански одговор о томе. Биħе ти од користи – злу не требало. Има доста литературе о томе, а попричај и са неким свештеником, он те може упутити где ħеш наħи више. Јер, ово је обимна тема, и није лако дати одговор у неколико реченица. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *