Питање:
Поштовани оче, пишем вам из далеке Немачке. Сасвим случајно сам налетела на ову вашу страницу и морам да вас похвалим. Јако ми се свиђа. Пуно питања сте ми одговорили. Већ дуже време ме пати један проблем и никако да га решим. Морам да додам да су моји родитељи из Лике где црква није имала велико значење. Признајем да не знам пуно тога и да се мало по мало учим свему. Моја мајка и ја смо се пре 4 године заједно крстиле јер смо осетиле потребу. Сад о мом проблему. Мој вољени муж и ја смо већ 7 година заједно. После годину дана забављања смо се верили и две године после тога смо хтели да се венчамо. На жалост смо три дана пред свадбу имали смртни случај у породици. Умро је мужев стриц и нисмо ни размишљали о томе да се венчавамо, да правимо свадбу и весеље. Из поштења према мужевом оцу то нисмо хтели. После тога смо опет планирали венчање и свадбу. На жалост тада нисмо могли да добијем све папире који би нам били потребни да се венчамо овде у Немачкој. Одложили смо све да би опет покусали да се венчамо у Реп. Срп.. На жалост је тада умро мој вољени деда. Сви смо га страсно волели и његова изненадна смрт нас је погодила. Није било ни говора о великом венчању и свадби. Два месеца после његове смрти били смо на Острогу. Мој муж је узео наше бурме које носимо још од веридбе, освестио их је. Ја сам се Светом Василију помолила. Молила сам за помоћ око свега тога. Никада нећу заборавити свој осећај када сам изашла из собе у којој Свети Василије лези. Плакала сам као да никада у животу нисам плакала. Стварно не знам зашто. Муж ме је гледао и питао ста ми је. Нисам могла да му одговорим. Исто тако ме је гледао мало братанац који је ишао са нама. “Тетка шта је? ” Мој мали анђео се право уплашио јер није знао шта је са тетком. Није прошло ни месец дана и ми смо успели да се венчамо у Реп. Срп. иако нисмо имали све потребне папире. Матичарка је видела колико нам то знаци и помогла нам је. Били смо сами са кумовима. Они наши највољенији нису били поред нас. Прошлог лета смо опет хтели да правимо црквено венчање и свадбу. Међутим је тада мужева стрина била јако болесна и чекала се њена смрт. Нисмо даље ни покусали. Зена је крајем прошле године умрла. Ево сада смо опет почели да планирамо. Желимо црквено венчање и желимо свадбу пре него сто кренемо да стварамо породицу и децу. То нам је велика жеља јер желимо тај дан да поделимо са онима који нас воле. Ја се сада страсно плашим да се не би опет нешто десило и да нам опет све пропадне. Крајем марта планирамо пут за Реп. Срп. да би све око свадбе уговорили. Надам се да ћу тада наћи времена да одем до Острога. Осећам потребу да одем тамо, да се помолим и да замолим Светог Василија за помоћ. Мој муж и ја смо одлучили да ће нам се први син звати Василије баш зато што нам је Свети Василије помогао када нам је било најгоре. Нећете ми веровати али месец дана пре него сто смо кренули на Острог питали смо мог мало братанца које ћемо име дати када тетка и тетак буду имали бебу. Он је као из топа рекао да мора бити ВАСО! ! ! ! За мене све то није случајност! Реците ми шта треба да понесем на Острог? Чула сам да треба даривати свестенике и монахе? Да ли мислите да није била Божија воља да се венчамо? Да ли мислите да ме је Бог тиме казнијо? Да ли мислите да је било добро сто смо из поштења према вољенима одустајали од свог венчања? Надам се вашем брзом одговору и мислим да ћу вас још који пут замолити за помоћ. Примите један велики поздрав из далеке проклете Немачке. Извините ако сам грешила. Све ово ме страшно боли и мучи па сам за време писање била јако узбуђена.
Н.Н
Одговор:
Драга, Пишеш о невољама – искушењима које си имала ступајући у брак. Хришћанима је познато да понекада Господ допушта искушења, која су на дуже стазе добра за наше узрастање и корисна за наше спасење. Као што деца не могу разумети зашто родитељи од њих траже ово или оно, тако је и нама тешко да разумемо зашто пролазимо кроз извесне тешкоħе. Али, Господ никада не допушта искушења која су јача од нас, и која би нас сломила. Шта више, искушењима човек узраста у вери и учвршħује се у побожности. А Бог је тај који нам помаже, и сила Његова, преко светитеља, са нама је увек, иако нам често то није разумљиво нити одмах и сасвим јасно. Ви сте правилно учинили што сте одложили свадбено весеље док траје жалост за ближњима. Трудите се да живите хришħански: да се молите Богу, да славите Крсну Славу, исповедате се и причешħујете редовно. Јер, Господ нас воли више него што ми можемо волети један другога, и он се стара о нама више него што се ми сами о себи можемо старати. Зато му треба узвратити са љубављу. У таквој хришħанској љубави “нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље, јер у страху је мучење; а ко се боји, није се усавршио у љубави! ” (1. Јован. 4, 18.) Зато се уопште немој бојати оваквих ствари, “јер нам Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави и целомудрености! ” (2. Тим. 1, 7.) У манастир се може однети уље, вино, брашно, кафа, со, шеħер, или било које друге ствари, као за једно домаħинство. Много људи тамо долази, неки тамо преноħе, многи се и нахране телесно и духовно, па је таква помоħ добродошла. А Светом Василију је најдраже када му људи дођу искрена срца, трезвеног и здравог ума, отворени за Божију благодат, милост и силу. Благослов од Бога ти жели, о. Срба
