Од куд црнци

Питање:
Помаже Бог! Читајући Библију, наравно, појављују се многа питања и недоумице. Једно од њих је откуд црнци? Гдје су они, ако их има у Библији, откуд они данас међу нама? И још нешто, прича `О саблазни` у јеванђељима, завршава овим: „Јер ће се сваки огњем посолити и свака ће се жртва сољу посолити. Добра је со, али ако со постане неслана, чиме ће се посолити? Имајте соли у себи и мир имајте међу собом.„ Шта је со? Шта је огањ? Захваљујем на одговору
Душица


Одговор:
Драга Душице, Питање ти је мало конфузно, не разумем шта значи: “Гдје су они, ако их има у Библији, откуд они данас међу нама? ”
Претпостављам да хоћеш да питаш да ли се црнци помињу у Библији и одакле воде порекло? Треба имати у виду да Библија изричито не говори о боји коже ни једног човека или народа. То није књига са поруком за једну расу или народ, већ је, Свето Писмо или Библија, духовни спис, о духовним принципима, за које је боја коже потпуно ирелевантна па се тако и третира. А знамо да се већина догађаја, описаних у Библији, одиграва на блиском истоку, у Палестини и око ње, и да је већина људи описаних у њој Семитског порекла, за које знамо да им је боја коже од светло до тамно браон. Такође, део Старог Завета се односи на период у Египту, где је било разних раса, од црних до белих. Али то не игра никакву улогу.
У Библији имамо индиректне исказе о људима разних пути. На пример, пророк Јеремија пита: “Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? ” (Јер. 13, 23.) У делима Апостолским (13, 1.) се помиње “Симеон који се зваше Нигар”, који је могао бити црнац, и тако даље…
Библија нам говори да је Господ створио све људе и да их је, након пада у гордост (Вавилосна кула) , поделио у језике, племена и народе. Сматра се да су расе настале у раном периоду човечанства, и тада нису посматране онако како их ми данас посматрамо. На пример, чак и “недавно”, у Римском царству, боја коже није значила савршено ништа. Значило је само поседовање римског држављанства, без обзира да ли је неко белац, црнац или неке друге боје коже.
Што се тиче другог питања, со се од давнина сматрала веома важном за зачин и за конзервирање хране. Све до пре стотињак година људи су примали и део плате у виду соли, а многи градови у Европи су били значајни и богати по соли (као Салцбург) , и тд. Овде је употребљена метафора, као и у многим другим Христовим и апостолским порукама и причама. Хришћанство има свој “духовни укус”. Духовност хришћанства се упоређује са сољу, која му даје укус и чува га од кварења. Ако нема те “соли”, то јест, тог духовног укуса, нема здравог хришћанства и долази до кварења вере. Огањ је љубав Божија, а со је духовна ревност за истину Божију. То треба имати у себи.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *