Обичај „душног брава“

Питање:
Оче благословите, пре месец дана сам требао да одем у Ваљево, на даћу код покојног ујака, међутим поколебало ме један обичај тамошњег краја. Ради се о, по мом мишљењу, неком виду приносења жртве. Обичај се зове приношење „душног брава“. Посто ја нисам достојан да судим о томе шта је исправно а шта не, налазим за сходно да приупитам вас о овом обичају и затражим ваше мишљење. Конкретно, да ли је у питању пагански чин и дали сам се огрешио што нисам отишао да присуствујем том обичају. Наравно, присуствовао сам сахрани и свим осталим даћама које су предходиле томе. Молим вас да ми опростите ако сам направио неку грешку у изражавању, око религијских термина. Молим Бога да и мене неписменога у вери изведе на прави пут.
Мир Вам и поздрав
Дејан


Одговор:
Бог благословио Дејане, Душни брав је обичај из тог краја и то ће тешко да се мења све док наш народ слуша све друге који нису компетентни. Ако нека стара бака каже да је то то, или да ово не ваља, а ово ваља, а народ све то прихвата, а кад се појави свештеник и каже другачије него што је бака рекла онда му пребаце „ти си оче још млад“. Од свештеника дефинитивно зависи да ли ће се уклопити у околину и уместо правила цркве и сам почети да спроводи обичаје само да се „не замери“ народу. По мени не видим замерку ако треба нешто некога научити ако он не зна. Ти си требао да идеш на тај помен ако си имао могућности, јер си тамо требао да будеш због твога ујака а не због „душног брава“
Моли се за душу твога ујака и прислужуј му свећу. То ће његовој души бити корисније од било каквих бравова. С поштовањем
о. Драган

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *