Питање:
Заветовала сам се пре годину и више дана у манастиру у Острогу пред иконом свете Петке да ћу сваки петак постити у њену славу и свих Божијих светаца. То до сада нисам прекршила. Знам да се пости и среда, али то још нисам започела, нисам сигурна да то могу испоштовати. Знам шта је пост, да се не своди само на уздржавање од мрсне хране већ да је то и уздржавање духа и мисли. Међутим није баш сваког петка, али често ми се деси да сам тога дана јако раздражљива, склона свађи са укућанима, иако нисам такве природе, буде ми мука, добијем вртоглавицу, малакшем. Дешавале су се и друге непријатности баш петком, супруг је слупао кола, али хвала Богу све је било без икаквих последица. Животиња, коју сам прошли петак хранила је напрасно угинула, а било је и других ситних незгода. Ја се само прекрстим, помолим се Богу и не одустајем. Занима ме да ли су то искушења, која ме наводе да одустанем од поста или само случајности?
Ана
Одговор:
Драга сестро Ана, твој завет у манастиру Острог, пред иконом Свете Петке, свакако је проистекао из недовољног знања о посту уопште. Пре свега, не можеш се “заветовати” на пост у петак, јер је пост у петак обавеза. Можеш се заветовати да ћеш постити више и строжије него што црквена правила налажу (на пример, да ћеш постити и понедељак, или да у петак нећеш употребљавати ни уље) . Вероватно знаш које дане Црква одређује као посне. Постоје једнодневни и вишедневни постови. Једнодневни су среда и петак преко целе године (изузев тзв. трапавих седмица, које су дате у сваком црквеном џепном календару и то за сваку годину) , затим Крстовдан уочи Богојављења, Воздвижење Часног крста 14/27. септембра и Усековање главе Светог Јована Крститеља. Вишедневни постови су: Васкршњи Часни пост, Божићни, Апостолски (Петровски) и Великогоспојински пост. Пост у среду и петак је уведен због страдања Христовог. У среду је Јуда са првосвештеницима договорио издају Христа за 30 сребреника, а у петак је била осуда Христа и пресуда Пилатова на смрт распећем, ношење крста, распеће, смрт и погреб Христов. Због тих страшних, али за нас спасоносних догађаја, Црква је увела да се ова два дана посте преко целе године. Преподобна мати Параскева добила је име по грчком називу за петак, дану Христовог страдања. Ми смо тај назив дана превели као петак, па и Параскевино име у Петка. Значи, ти можеш и треба да постиш петак (а и среду) због страдања Христовог и јер је то црквена заповест (погледај у џепном календару другу Црквену заповест о посту) , а Преподобној матери Параскеви, Светој Петки можеш се молити сваког петка, читати акатист у њену похвалу пред њеном иконом у твом стану, походити храмове и капеле (које су најчешће на изворима) , али се у њено име и име свих других светаца не можеш заветовати на пост у петак. Понављам, пост у петак је обавеза свих православних Хришћана и не може бити предмет никаквих завета. Што се тиче искушења, која ти се дешавају баш у петак, сигурно да имају везу са непријатељем човековим, ђаволом. Док ниси почела да постиш у петак, ниси примећивала нити разликовала дане у које су ти се догађале невоље. Једноставно, сваки дан ти је био исти. Међутим, када си издвојила један дан у недељи и посветила га Богу и Његовим светима, почела си да посвећујеш већу пажњу томе дану, па си и невоље и непријатности тога дана почела друкчије вредновати. Сигурно си помислила: “Ето, ја тај дан постим, појачано се молим Богу, а Бог ми баш у тај дан шаље искушења”. Ми не можемо да се мешамо у “Божја посла” нити можемо знати шта је за нас добро, јер гледамо само телесним очима и ослањамо се на остала наша чула. Но Бог, Који види даље од нас, може да нам и кроз искушења пружи поуку и могућност поправљања. То што је муж имао удес у петак и остао неповређен, зар није довољна поука и разлог за захвалност Богу. Он је свакако имао удео у кривици за несрећу, а Бог га је опоменуо на већу пажњу и присебност, сачувавши га неповређеним. Твоја нервоза и раздражљивост баш у петак такође имају поучни карактер. Ђаво хоће и тог јединог дана у недељи да те одврати од Бога. Баш у томе је величина човека, да се супростави свим искушењима и да још чвршће пође у загрљај своме Спаситељу, одбацујући све замке лукавога. У молитви Господњој, коју свакако говориш сваки дан, обрати посебну пажњу на последњу реченицу, последњу прозбу: “И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога”. Нека ти милостиви Господ помогне у духовном узрастању, а ти ћеш у том правцу утицати и на остале чланове твоје породице. Мир и благослов Божји призива на тебе и твоју породицу о. Душан
