О уподобљавању Богу…

Питање:
Пре две године изненада ми је умро отац. Пре тога иако сам крштен још као мало дете нисам испољавао нешто дубљи интерес за православље. Тек пре неке три године у војсци када сам се разболео дуго сам причао са једним искушеником а после кад је он отишао и са једним малим теологом. После смрти оца мој интерес за нашу свету Веру ми се још више појачао и продубио и Вера ми је помогла да на смрт гледам сасвим другачије. Ипак нешто ми никако није јасно. Наиме, знам да Оци уче да је процес уподобљавања Богу вечити, а опет ми за мртве морамо да се молимо јер само наша молитва њима може помоћи пред Богом. Како сад то? Па зар они не могу сами да себи помажу и како онда човек може да се уподобљава Богу ако не може сам већ само уз помоћ нашег, земаљског дела Цркве? !
Бране


Одговор:
Живот на земљи нама је дат као предворје вечности. Овде својим начином живота узимамо правац којим ћемо се касније кретати у вечности. Док смо овде, ми се помоћу наших дела, својом вољом, можемо окретати, усмеравати у правцу према Богу или у правцу који удаљава од Њега.
Али тамо, у вечности, ми више не можемо делати, јер о гладнима и жеднима и свим осталима којима би овде могли помоћи, стараце се сам Господ. Тамо нема новца, кућа, послова и бизниса и – све што је потребно долазиће нам непосредно од самога Господа, кога ће праведници гледати лицем к лицу.
Стога, као и метак, када једном изађе из пушчане цеви, више не може утицати на своју путању, тако и душа, када једном изађе из тела, она стреми у правцу који је у телу узела.
Али молитве Цркве, наша љубав према Богу и према нашим покојницима, може утицати као што и магнет може утицати на гвожђе и привлачити га себи. Па када бесловесна материја има такву силу да привлачи, колико тек јачу силу има душа и духовни свет након смрти.
А Господ је тај који увек може да интервенише ако Он тако одлучи, јер је он Творац свих светова и свих закона који њима управљају.
о. Срба

Comments are closed.