Питање:
Помаже Бог. Имам једно можда помало смијешно питање, али ето, свашта човјеку пада на памет. Наиме никад нисам имала прилике да идем у манастире, сем на екскурзији и кад се задеси са неким да се поклонимо и запалимо свијећу, то траје пет минута. Никога у мом друштву и породици то не занима, тако да сам у својим чежњама усамљена, тако је увијек и било. Трудим се да се редовно молим, почела сам да користим и Псалтир, али то ни из далека није тако лијепо и не даје такве плодове као кад одем до једног оближњег манастира на вечерњу службу. Тамо идем и на Литургију, близу ми је. Вољела бих да одем до тог манастира кад год могу, па и често. Вољела бих да се стално осјећам биједником пред Богом и људима, јер то заиста и јесам, и да волим Бога и ближње истинском љубављу којој нас Христ учи. Мада тамо само долазе двије душе, од којих сам друга ја, повремено залута још неко, па ми буде непријатно и помислим да ни ја не требам да долазим, сви који дођу старији су од мене, омладина ваљда има паметнија посла, сад већ скоро и да не идем. А и та црквица за вечерње службе и није баш велика да може много људи да дође. Могла бих да идем и у Цркву, као сав нормалан свијет, али мени овамо више прија. Ја заиста гледам своја посла, нити знам како већина сестара изгледа, све су ми исте, нити шта питам. Ништа ми нико није рекао, нити се осјећам непожељном, али из неких прочитаних српских житија знам и да се за манастир и подвижнике тражи неко пусто мјесто, негдје гдје си осамљен, а овај је напротив скоро у центру града. Моје питање је следеће, да ли појава људи на тим вечерњим службама, па тако и моја појава само зарад заједничке молитве, њима на неки начин смета и ремети им тај мир и заједницу? Мислим да су монаси важнији од свих људи и знам да нас они воле и моле се за нас али не бих вољела да их на било који начин оштетим., а за ове моје жеље Бог ће већ дати некако и да се остваре. Још бих и ово да вас питам. Да ли постоје нека молитвена правила, неки редослед читања молитви, неки сати у које треба да читамо ујутро увече, поподне? Кад читати Акатисте? Имам књигу Светог Саве, тамо постоји и оно његово правило, наравно да ја за то немам времена, чак немам ни услове за ово мало личне молитве, морам да се кријем јер моји нити се моле нити иду у Цркву сем за празнике, али ни пола тога не разумијем од наведених термина у правилнику. Јасно ми је само да Псалтир не треба остављати. Има ли нешто за обичне људе, да није тако велико? Шта су то часослови? И на крају како изгледа једно монашко бденије? Да ли је то мит, постоји још само у књигама или заиста има таквих људи и манастира који то практикују? Да ли се ту уопште спава и кад се буде? На крају, да ли се то ради повремено или стално? Реците ми нешто о томе, ја само знам да се монаси ноћу моле и метанишу, то ми није довољан опис, јер је на крају и нестваран. И ова бденија у Цркви пред неки празник, какав је смисао тога? Никад нисам на то ишла. Ако ту дочекамо на пример Божић, да ли се и ујутро иде на Литургију? Кад се причешћујемо, на ноћну или јутарњу Литургију? Благодарна јесам већма на вашим одговорима и помолите се за мене грешну. Милена
милена
Одговор:
Драга сестро Милена, ти си у твом писму поставила толико питања, да би мени требао цео један дан да на све одговорим. Има ту и неких противречности, нарочито у погледу одласка у тај женски манастир (можда у Кикинди или неком другом граду) . Смета ти што нема више верника, а кажеш да је црква тако мала и да не може примити већи број људи, плашиш се да не досађујеш монахињама и да „сав нормалан свет“ иде у парохијске цркве, волиш да идеш у манастир, али страхујеш да не будеш сувишна и да монахиње ометаш у њиховим молитвеним правилима. Манастирске цркве, као и парохијске, отворене су за све вернике, поготово кад се у њима служе јавна, заједничка богослужења (вечерња, јутарња и дневна богослужења, а посебно Света литургија) . Монасима не смета присуство верног народа на богослужењима. Напротив. Они се радују да своје молитвено расположење могу да поделе са што више верних душа, јер је и Богу милија служба кад се браћа (и сестре) моле заједно. Разуме се, сваки монах (и монахиња) има у манастиру своје послушање, које може бити у цркви, у конацима, у порти или на економији. Ту не треба ометати монахе, већ се обраћати ономе (оној) ко је задужен за контакт са посетиоцима, поклоницима (гостопримац) . Бденија (када се спаја вечерње и јутарње богослужење) се врше у парохијским и манастирским црквама када то црквена правила (типик) захтевају, односно у вези са празником који има бденије. Разуме се, бденија у манастирима су дужа, обзиром на монашка правила, а у парохијским црквама се врше за „радни народ“, који има и својих породичних и друштвених обавеза. Неки празници имају тзв. свеноћно бденије, које траје и по неколико часова, до дубоко у ноћ, али се ни монаси, по правилу, не моле целу ноћ, и они имају време починка. И увек од завршетка и свеноћног бденија има неколико часова паузе до Свете литургије. На свеноћном бденију се не причешћује, добија се само за укрепљење мало освештаног хлеба са „петохљебнице“. У неким местима, где има више свештеника и бар два антиминса, на Васкрс се служе две Литургије: једна одмах после васкрсног јутрења (које негде почиње у поноћ) , а друга у своје време, у преподневним часовима. Кад ћеш се ти причестити, на првој или другој Светој литургији, то је твој лични избор или ће то зависити од твојих обавеза тога дана. Не знам коју то књигу имаш о Светом Сави и да ли ту има и молитава, али за тебе, као и све вернике, је најбоље да у цркви потражиш „Православни молитвеник“. У њему ћеш наћи шта је то молитва и како се треба молити, затим јутарње, дневне и вечерње молитве, као и молитве за разне потребе. Ти ћеш у молитвенику одабрати молитве које ћеш моћи да изговориш ујутро, кад устанеш, у току дана (пре и после рада. посла, пре и после јела итд) , као и молитве које ћеш читати пре спавања. Ако си запослена или студираш акатисте је најбоље да читаш увече (обавезно стојећи испред иконе) , а ако си слободна и преко дана, онда можеш да их читаш пре подне. За још детаљнија упутства или за потребну литературу, можеш се обратити и на приватну и-меил адресу. За успешан и души користан духовни живот моли се Господу за тебе о. Душан
Oce,
mozete li se pomoliti za mene I moju bebu?U bolnici sam,sa koronom,I mentalno sam Pala,jer mi je svaki dan sve tezi,I losije se osecam.Lose se osecam,nisam postovala Boga I Isla ma sluzbe,uvek me je nesto sprecavalo.A,sada mi samo Bozija pomoc Preko potrebna