О личној молитви

Питање:
Благословите оче, да ли је боље махинално ишчитавати молитве из молитвеника, или изговарати личне молитве и како их саставити? Надовезао бих се питањем, шта оци цркве подразумевају под упозорењем за не обављање унутрашње Исусове молитве, без благослова свештеника?
Ђоле


Одговор:
Драги брате, ништа лично не постоји у нечем што је заједничко, а у овом случају мислим на заједницу као Еклисију, као Цркву. Оци не дозвољавају личну молитву уз оправдани страх да се не залута у прелест. Прелест је ужасно стање осећања праведности у односу на људе око себе и на силу своје воље и одрицања. Богословље светоотачког искуства обимно на то упозорава, и то је једна од највећих брига које је узело себи за задатак да решава. Треба непрестано пазити да молитвеник не падне у прелест поведен силом своје воље. Молитве се ишчитавају онда када не може присуствовати на дневном богослужењу. Ако не стигнете да прочитате уобичајене молитве, које се нуде у зборнику молитава (молитвенику) , онда можете користити „личне“ молитве. Тешко је одредити шта је лична молитва у односу на позив да се молимо непрестано. Сигурно се можете молити користећи своје мисли, а најбоље је из љубави славословити – једноставно славити Бога без посебне потражње и очекивaња од Њега, јер Он увек најбоље зна шта нам је потребно. Подвлачим да никаква молитва не може заменити Ехваристију – дневно богослужење. Рецимо недељом изјутра почнете да размишљате да ли да се помолите у цркви или само код куће. Нема смисла бирати шта je боље, јер се те две ствари не могу упоређивати. Молитвама из молитвеника, или личним молитвама можете прибегавати једино уколико постоје важни разлози вашег одсуства са опште или заједничке молитве на Литургији. У Христу ваш о. Љуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *