Норме правилног живота (2)

Питање:
Бог вам помого, прилично сам изненађена што сам добила ваше писмо, јер сам на сајту видела много питања и мислила сам да нећете стићи да баш на сва одговорите. Из тих разлога сам пријатно била изненађена када сте ми послали поруку.
На моје питање „Интелектуалци, каријера? “…желела сам да чујем шта мислите о људима који се само боре за овоземаљску славу и за каријеру. Многи студенти се само залажу за што више славе и новца и што више путовања и уживања, а при том им не пада на памет да исту енергију уложе у формирање брака и породице.
Ја сам студент архитектонског факултета у Београду, иако себе не видим на том месту. Понекад, ако своја размишшљања изнесем својим колегама о томе како бих ја желела да проведем живот, видим да ме гледају као неког ко није нормалан, а понеки ме чак и сажаљевају. У преводу „па зар ћеш да студираш да би после тога неком служила цео живот и рађала децу? У том смислу ја се осећам међу таквим људима као да ја нисам нормална или да сви они нису нормални? И не знам шта да радим. Да себе лажем, па да им се придружим то не могу. Немам намеру да градим каријеру, а да при томе имам користи и задовољства само ја. И још једна битна ствар је да те каријеристе и умишљене личности које ја свакодневно срећем уопште не занима човек са својим особинама и душом. Занима их само колико си успео у својој струци, или шта си обишао и видео, да ли пратиш све светске трендове, и по томе доносе одлуку да ли си лош или добар човек…
Надам се да сам вам сад мало боље описала какав је мој проблем, а моје би питање онда могло да гласи: када човек жели да сакрије своју душу, за коју мисли да је прљава, онда ће бити у стању да себи налепи разноразне етикете које ће га красити, и тако му неће нико допрети до сопствене прљавштине, па чак ни он сам. Шта је са душом таквих људи? Имају ли уопште такви времена да се позабаве самим собом без онога што су на себе накачили, или их то никада неће занимати? Како са таквима? Не знам ни сама да ли сам уопште нормална? Јер их не разумем исто тако као што ни они мене не разумеју…
Хвала на разумевању, и нека вас Бог чува.
Сања Кељевић


Одговор:
Драга Сања, Ми знамо да је сваки човек – света тајна. Као створење Божије и дете Божије по благодати, он има слободу да бира свој начин живота и размишљања. Господ нас трпи, као што и родитељи често трпе дечије несташлуке и застрањивања, знајући да се све то мења. Немој се много секирати око тога да ли те други разумеју или не; секирај се највише око тога да ли си ти на добром путу или не.
Не би било лоше да читаш Свето Писмо, нарочито Псалме Давидове, Књигу проповедника, Приче Соломонове, а уз то и Нови Завет – бар по једну главу сваки дан. Видећеш колико користи можеш имати од тога.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *