НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свето Писмо » Неутемељеност Светог Писма

Неутемељеност Светог Писма

Питање:
Помаже Бог! Занима ме зашто се разликују родослови Господа Исуса Христа у Јеванђељима по Матеју и Луки? Код Апостола Матеја је Јосифов отац Јаков, а код Луке је Илија нпр. Ово неслагање се често наводи као доказ „неутемељености“ Светог Писма. Хвала на одговору.
Марко


Одговор:
Драги Марко, Свети Јеванђелист Матеј различито бележи Христов родослов од Светог Јеванђелиста Луке. Осим ових разлика, постоје и неке друге, а њихова упоредна таблица се може наћи (на енглеском) овде: http: //www.religioustolerance.org/chr_john.htm
О привидној несагласности Јеванћеља је писано последњих готово две хиљаде година и то није представљало никакву сметњу хришћанима да верују у Богонадахнутост Светога Писма. Пре свега, морамо бити свесни да Свето Писмо није писано са циљем да се забележи одређена историја, онако како то ми данас чинимо у савременом свету. Сврха Јеванђеља је да охрабри верне у вери и да посведочи да је Исус заиста Христос. Стога, Јеванђеља нису писана у сврху бележења историјских података као што је то случај са модерним биографијама.
Јеванђеља су такође, богословска објашњења. Христос је живео као стварни, историјски човек, свој свакодневни живот као припадник Јеврејског народа у првом веку. Али, Његови ученици су у Њему видели Месију, а не само још једног обичног учитеља или самозваног вођу. Њихово виђење је имало утицаја и на начин којим су писали, како би пренели божанске поруке и објаснили дубљи значај историјских догађаја за наше спасење.
Разлике које нас збуњују, нису збуњивале ауторе Јеванђеља нити касније читаоце хришћане, јер су их читали из перспективе вере која нам тек онда открива и изражава Истину.
Али, да се вратимо родослову. Многи су овде видели неслагање код јеванђелиста и многи су написали дуге радове на ову тему, покушавајући или да омаловаже сведочанства у Јеванђељима или да оправдају разлике у њима. Али, одговор на ово имамо још код Јулија Африканца (живео између 160. и 240. године по Христу) у његовом писму Аристиду, где он каже како су код Јевреја имена добијана или природно или по закону. Природно је када син наследи очево име, а по закону је када је неко отац детету у име свога брата који је умро бездетан. Јер у то време још увек није била откривена јасна нада и вера у васкрсење из мртвих, па се „подизањем наследника“ желело да осигура наслеђе у будућности, како би име преминулога остало „за сва времена“. (Уосталом из истог разлога су родослови и записивани, како би се имена, „сачувала за сва времена“) Тако се по закону давало име не природног оца, већ онога који је умро бездетан и у чије име је тај отац подигао дете. (Упореди: Матеј 22, 24.) Јеврејски родослови понекад бележе имена природних очева, а понекад и имена оних који су подигли дете у име преминулога брата, како би се сачувала успомена на оба два. Тако, ни један од јеванђелиста није погрешио, јер је један узео у обзир природног оца а други оца у чије име је дете подигнуто. Јулије Африканац је временски био близак овим догађајима. Након овог објашњења он даје опширну генеалогију Праведног Јосифа, у којој и нехотице доказује да су обоје, Јосиф и Марија, из истог племена, као што је у то време био обичај, да се жене и удају из истог племена, како се племена неби мешала међусобно.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *