НАСЛОВНА » Вера и Православље, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Неколико питања о св. вл. Николају

Неколико питања о св. вл. Николају

Питање:
Помаже Бог, Поставио бих вам пар питања о Светом Николају охридском и жицком.
Прво питање: прочитао сам да је владика Николај 1935 на Коларчевом универзитету одржао предавање о Светом Сави и да је на том предавању рекао „У жалосној заблуди живе они наши људи, који мисле да је одвајање национализма од вере, и државе од цркве резултат неког „прогреса“… Ипак се мора одати поштовање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у двадесетом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју. А нама је тај посао свршио Свети Сава, први међу светитељима, први међу генијима и први међу херојима у нашој историји“. Да ли је могуће да је владика Николај стварно то рекао? Друго питање: такође сам прочитао да је владика Николај био страстан пушац. Да ли је то истина? Треће питање: чуо сам да владике по европи дају благослов да се цензуришу дела владике Николаја и да се из њих избацују делови који лоше говоре о демократији Четврто питање: да ли је Српска Црква 1700 и неке из календара светих избрисала 20так људи. Ако је то истина, засто је то урађено?
Лазар


Одговор:
Драги Лазаре, Ја не знам где си покупио ове бајате трачеве, али ево, да ти понудим оно што ја знам о томе. (А препоручио бих ти да не губиш време са интригама. Има много лепших и паметнијих ствари на које се оно може утрошити.) 1) Цео текст предавања св. владике Николаја имаш на: http: //vidovdan.org/article65.html
Препоручио бих ти да га прочиташ и видиш у каквом контексту је то речено. А ево шта сам свети Владика у писму епископу Дионисију каже о томе: Односно оног напада „брата свештеника“ на мене у „Сл. Реци“, ти треба да знаш истину, а ја не мислим улазити у полемику. А истина је ово: I Ја сам држао предавање на Коларчевом универзитету о национализму Светога Саве, у години светосавској, а то је била 1935. година, а ко то не зна, мислио би да сам ја споменуо вођу немачког народа у време рата. У овом последњем случају, зашто би ме Немци ухапсили од првих дана – па до последњих? II Ја сам величао Светога Саву а не Х…… Рекао сам, да је Свети Сава, као светитељ, геније и херој српског народа створио српску националну цркву пре 700 година, и у тој цркви ујединио сав српски народ. Дело, које се нигде није поновило на западу. Паскал је покусао у 16. веку да створи националну галиканску цркву за Французе, али није успео. – А вођ немачког народа, један прост занатлија, покушава да изведе оно дело које једино приличи светитељу, генију и хероју, т.ј. Св.Сави. У једном доцнијем говору / или чланку, не сећам се / ја сам се поново вратио на Хитлеров покушај, да створи националну немачку уједињену цркву и цитирао сам његове речи у Рајхстагу: „ја сам“, рекао је, „покушао да ујединим немачке цркве у једну националну немачку цркву, али мој покушај је пропао.“ Дакле, све што је речено и написано у 1935.г. у вези наше прославе, речено је у похвалу Светога Саве – светитеља, генија и хероја – а не у ма чију другу похвалу. Јер и Паскал и Хитлер послужили су ми само као примери неуспеха у сравњењу са сјајним успехом Светога Саве.
* Ко има уши да чује нека чује, и ко има разум нека разуме. Амин. / Писмо из књиге: Епископ Николај: Сабрана дела, књига X, Химелстир, 1983, 704-705./ 2) Он је знао понекад да запали цигарету, и то веома ретко, и то не читавог живота, веħ само у једном периоду. А дефинитивно није био никакав „страстан пушач“. 3) То нисам чуо и не звучи ми уопште логично нити вероватно. Изненадило би ме да више владика „по Европи“ издају дела св. вл. Николаја и да се секирају за цензуру – као да веħ нису широко доступна сва његова дела, и као да се то не може лако проверити. Не верујем да би неко радио тако залудан посао (а камо ли више владика) , и у које сврхе, са каквим циљем? ! ? 4) Апсолутно нико никада, ни у једној Цркви није „избрисан“ из календара. Имена која се налазе у малом џепном календару нису ни издалека сва која се помињу на тај дан. То је мали, џепни календар, а у црквеним књигама из којих се врше богослужења има много више имена. Осим тога, разлика је у томе што се у појединим локалним црквама службе локалних светитеља прослављају и славе веħим богослужењима и празновањем од 1 до 3 дана. (Обелажавају се црвеним словом – нерадни дан, црним „масним“, или пак обичним словима. Срби светитељи се у нашем календару обележавају косим словима.) Постоји много локалних светитеља у Русији, Грчкој, Малој Азији, Риму, Палестини и т.д. који се тамо прослављају као заштитници, а овде за њих нико није чуо. А Господ познаје свакога и нама је немогуħе да све њих достојно прославимо, јер је сам Бог тај који их је прославио. Тако је био случај и са Србима када су прешли у Аустроугарску. Добијали су књиге из Русије и у њима је било много локалних (руских и других) светитеља, који су тамо обележавани црвеним словом, као нерадни дани и локални празници. Тако је око 1700 године у календар Српске цркве на територији Аустрогарске, доспело преко 150 празника – нерадних дана. Што практично значи да је скоро пола године било „нерадно“. То је решено тако што су ти дани обележени уместо црвеним – црним „масним“ словима, као радни, како се и данас може видети у нашем малом џепном календару. А сва имена су и даље тамо где су одувек и била, и нико није „избрисан“, нити је икоме пало на памет да се неко уопште може „избрисати“ из календара. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *