Неко је психички слабији а неко јачи?

Питање:
Због чега је неко психички слабији а неко јачи, јер рецим ја тешко истрајавам у духовној борби и често падам у очајање?
ИЗ


Одговор:
Помаже Бог! Када читамо Свете Оце ми се често сусрећемо са једном уобичајеном фразом, слободно речено скоро аскетском формулом, да је духован живот непрекидна борба у којој се не ретко открива и Божије допуштање управо онда када ми мислимо да смо већ постали «велики». Ако чинимо велике подвиге а Господ сматра да се ми полако њима прелешћујемо он допушта и разна смирења, често и она која нас пред људима посрамљују само да би учврстио нашу веру и љубав према Њему. Ипак, пре него што почнемo да о овоме разговарамо ваљало би да прво направимо разлику између психичког које може да буде ментално и духовног. Психичка слабост може да уследи после разних фактора из којих бих издвојио недостатак хемијског баланса у одређеној личности, или пак озбињније менталне болести, или оног најгорег када не дај Боже неког обузима нечиста сила, или сасвим са њим овладава да постаје опасан за себе и друге. Ваше питање је вероватно усмерено на степене и могућности усавршавања у духовном животу? Питање је наизглед тешко али је много лако и на њега можемо да нађемо одговор у Светом Писму (сваки одговор) . Прича о талантима је тако јасна и не тражи нека посебна тумачења и она вам даје потпуни одговор. Имате два таланта и умножите их на четири и биће равно исти као онај што је направио десет, а још боље од оног који је због своје лењости остао само на пет. Ако се ви више трудите и улажете, и «знојите» да би направили четири они ће бити толико већи од брата нашег који је са мало труда направио десет. Идеју ураниловке никада не можете да нађете у Еванђељу а неки недобронамерни трудили су се да докажу управо то. Ми сви немамо исте дарове Светог Духа, и ако имамо само оне три, и послење, удовичине лепте ми смо заиста више уложили од многих. Желим да кажем да ако је вама тешко да радите нешто у духовном животу што је некоме много лако ви ћете сигурно имати већу плату на небесима. Друго је питање падања у очајање. Очајавати због тога што смо ми пред људима мањи од оноих који имају десет таланата то је исто што и избор људске славе (јавне) а не тајне плате Божије. Да ли очајавамо што нас други не признају како смо «духовно успешни» и велики? Ако је то разлог нашег очајања онда ми заиста све то радимо због људи а не и славе Божије, и ако то признање не дође ни од људи онда смо заиста промашили све и лако ће мо се наћи у очајању.
Сваки ваш труд и духовни покрет Господ види и бележи, и стрпите се ако Он по неки пут зажели да вас и провери, јер то је једина и права прилика да покажете то смирење о којима свети оци неуморно пишу и понављају. Смирење је цар сваког духовног живота јер се кро њега показује најчистија вера, само због тога што та вера не тражи услове него се искрено даје онолико колико се има са полагањем наде на Бога.
Ако неко анђелским језиком пева у цркви то уоште не значи да је он на већем духовном степену од вас.
Желећи вам свако добро од Господа О. Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *