Недоумица у вези крштења

Питање:
Помаже Бог, Удата сам и имам сина. Од како знам за себе изјашњавам се као православка, на основу речи моје (већ 14 година покојне) мајке. Када сам се 1954. године родила, а мој брат 1949. године, ми смо живели у истој кући са очевим родитељима, који су били верници. Када се повела реч о крштењу, мајка ми је рекла да смо и ја и брат крштени још као бебе, али кришом у организацији бабе и деде, јер је онда било такво време, а моји родитељи су се придржавали захтевима времена. Сећам се још и мајчиних речи, да баба и деда неби дозволили да им унучићи буду некрштени. Знам и да су брату и мени старинска имена наденули стари породични кумови. У црквеним књигама нисам успела да пронађем податке о крштењу, али ми је свештеник рекао да многа крштења од стране свештеника који је био задужен за нашу парохију, нису унета у црквене књиге. Упутио ме је на попуњавање захтева за упис у књигу крштених, уз прибављаље изјава сведока, које немам, јер нису живи. Оно што мене брине није поседовање потврде, већ страх да можда нисам крштена, а понашам се тако: идем у цркву, постим, исповедам се, причешћујем се, славим славу (тек неколико година) и искрено се трудим да живим као Православна Хришћанка. Моје приближавање вери је уследило после мајчине смрти као последица велике туге и искреног кајања што нисам била поред ње када је боловала и умирала. Живим у другом месту, а она није желела да знам њене муке, била је врло пожртвована мајка, покој јој души. На Светој Тајни Исповести сам доживела невероватан осећај блаженства, мира, среће, то не може описати, али то се више није поновило. Желим да се венчам у цркви, јер сам свесна да живети у грађански браку није исправно, али одуговлачим и враћам се на питање мога крштења. Свештенику нисам изнела своју недоумицу бојећи се да га тиме не оптеретим. Нека ми Бог опрости што изражавам сумњу у мајчине речи из бојазни, да је она то рекла на бази својих претпоставки. Срдачан поздрав, нека вас Бог чува
марика


Одговор:
Драга сестро, хвала на врло садржајном писму, испуњено топлином вере и страхопоштовања према Светој Тајни Крштења. Твоја невоља је у томе што се ти не спородице ећаш, нема никог међу живим члановима који би знали, а у Матичној књизи нема података о твом крштењу. Разумем, да ти то ствара недоумицу, па чак и сумњу у сопствено крштење. Међутим, по свему ономе што си ти изнела у свом писму, готово потпуна је вероватноћа да си крштена. И ранији разговор у породици о крштењу, уверавања мајке да си крштена, па чак и изјава свештеника да су, поред тебе и твог брата, били и други случајеви, да свештеник није уписао новокрштене у Матичну књигу. И ту могу бити разни узроци. Рецимо, могла је твоја бака, која је организовала крштење, највероватније код куће, замолити свештеника да крштење не уписује одмах у књигу, из страха да твоји родитељи, „који су се придржавали захтевима времена“, не би имали неких проблема. А то су заиста била тешка времена за Цркву и верујуће, углавном Православне Србе. И још један детаљ из твог писма ми говори да си ти готово сигурно крштена. Описујући твоју прву исповест, ти износиш да си „доживела невероватан осећај блаженства, мира, среће…“, што се сигурно не би могло десити некрштеној особи. Онда када решиш да се са мужем венчаш у Цркви, слободно изнеси своје сумње надлежном свештенику. Уосталом мораћеш да му кажеш, с обзиром да нећеш моћи прибавити неопходан извод из Матичне књиге крштених. Ако свештеник каже да никако не може да вас венча без твоје крштенице, ако не буде могао да поверује на реч, онда се, у крајњем случају, може прибећи Чину крштења, који се врши над децом находчади. Кад се нађе дете непознатих родитеља, без икаквих података, па ни о крштењу, онда се врши тако звано „условне крштење“. У формули крштења свештеник ће изговорити: „Ако није крштено, крштава се чедо Божје Марко…“ Дакле, пошто ми „исповедамо једно крштење за опроштај грехова“, значи да се крштење, као духовно рођење, не може поновити, а у „условном крштењу“ се условно крштава, ако није крштено, а ако је крштено, онда условно крштење нема никаквог значаја. Тако крштена особа уноси се у Матичну књигу крштених, а у примедби се запише да је то „условно крштење“. На основу тога уписа свештеник ће издати крштеницу, али ће и ту у примедби записати да је извршено „условно крштење“, јер не постоје докази да је крштење раније извршено. Ето, драга сестро, то су могућности да ти мирно спаваш као Православна Хришћанка. Да ли ћеш поверовати својој мајци, а не видим никаквог разлога да јој не верујеш, да ли ћеш прихватити разлоге што ниси уписана у Књигу крштених, које ти је изнео парохијски свештеник где си рођена, да ли ћеш поверовати својим најлепшим духовним осећањима при првој исповести и сматрати себе крштеном, Православном Хришћанком, или ћеш под сумњом у све то, прихватити „условно крштење“, то ће бити ствар твог дубљег размишљања и одлуке. Потражи помоћ свог надлежног свештеника, изнеси му све ово, па онда заједно одлучите шта ћеш чинити. Углавном, важно је да сачуваш душевни мир, да све то не раздире твоју личност, а поготово да не утиче на твоју побожност. Благословен улазак у Свету четрдесетницу жели и срдачно те поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *