Питање:
Помаже Бог! Оче Србо у једном од претходних одговора сте нам дали један савет: “Ја такође живим у иностранству и знам да, ако ми заиста живимо по својој вери и сведочимо је исправно, многи зажеле да нам се придруже. Проблем је више са нама, него са осталим, неправославним народима.” Да ли ми можете рећи из вашег искуства које су најбитније ствари на које треба да обратимо пажњу при мисионарењу јер смо ми хришћани на проповед и позвани. Збогом!
Дејан
Одговор:
Драги Дејане, Ми смо позвани да сведочимо својим животом. Не толико речима колико делима и целим ставом, појавом. У посланици Диогнету, из средине II века се каже да се хришћани „…не разликују од осталих људи по месту боравка, говору или обичајима, него живећи у градовима Грка и Варвара, прате локалне обичаје у оделу и храни, (али су) …устав и закони њиховог држављанства дивни и превазилазе очекивања. Они живе у својим земљама, али само као сапутници. Они живе на земљи, али су држављани неба. Они се налазе у телу, али не живе по њему… Они воле све људе и они су прогањани од свих. Када их вређају они поштују; када их куну они благосиљају. Док раде добро о њима се говори као о злочинцима. Када их кажњавају они се радују. Против њих је покренут рат, а упркос томе, они који их мрзе не могу да објасне разлог свога непријатељства.”
Ето, укратко, свет би нас хришћане требао да познаје као такве.
Поздравља те, о. Срба
