НАСЛОВНА » Молитва и Богослужење, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Нафора и целивање свештеникове руке

Нафора и целивање свештеникове руке

Питање:
Помаже Бог! Шта радити у случају да свештеник не да нафору ако му се не целива рука? Не разумем да ли је то услов за узимање нафоре или сујета свештеника? Унапред захвална.
Н.Н


Одговор:
Драги непознати боготражитељи, Један од важних видова побожности и богопоштовања је и поштовање свештенослужитеља, пастира Цркве Христове. Епископ и свештеник благосиљају вернике знаком крста, а верници, у знак поштовања, целивају руку свештенослужитеља. Кад дођемо у цркву целивамо иконе и прве речи које слушамо јесу: „У миру Господу се помолимо! “ На крају Свете литургије свештеник нас позива: „У миру изиђимо! “ Међутим, веници ни тада не напуштају храм, док не добију благослов свештеника и не приме нафору. Већина свештеника, делећи нафору, у левој руци држе крст, који верници после иконе целивају, а десном руком даје нафору. Пошто верници не узимају сами нафору из анафорника, већ из руке свештеникове, сасвим је у реду да примивши на длан десне руке нафору, побожно се наклоне и пољубе руку свештеникову, примајући на тај начин његов благослов, да могу изаћи из храма. Дакле, сваки верник који не прими благослов свога свештеника, по завршетку Свете литургије, греши према свештенослужитељу и Ономе у чије име свештеник служи. Кад је кнез Милош пришао за нафору једном младом свештенику, свештеник је тргнуо руку да је Кнез не пољуби, јер је мислио да као млад не може благословити старога Кнеза. Овај му је пак рекао: Ја не љубим руку једног младог човека, већ руку Христовог свештеника, преко тебе ја љубим Христа. Коначно и конкретно: Да би неко примио нафору, мора најпре да прими благослов. То није никаква сујета свештеника већ правило лепог понашања у цркви.
Све Н.Н. боготражитеље срдачно поздравља и на њих призива благослов Божији ваш о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *