Питање:
Помаже Бог оче, благословите! Више од 15 година чезнем да се замонашим.У време највећег искушења да напустим мужа и малу децу (син и ћерка) добијам савет од једне монахиње да то могу урадити тек када деца почну сама хлеб да зарађују.Мужа никад нисам волела, додуше само ми се допадао кад смо се узимали, али је касније показао своју насилну и лењу природу.Нисам се развела зато што није извршио прељубу. Имам 53 године и још увек школујем децу (муж ретко кад учествује у томе) .С обзиром да се ближи период њиховог ухлебљења ја и даље размишљам да се замонашим.Зато вас молим да ми одговорите да ли могу као старица да се замонашим и како да одаберем манастир у коме коме ћу се замонашити. Унапред хвала! Бог вас благословио!
Вера
Одговор:
Драга сестра Вера, Твоја петнаестогодишња тежња за монашким животом биће, сви су изгледи, доста брзо задовољена. Твоја деца су, како кажеш, близу свога ухљебљења и после тога ништа неће стајати на путу призива на који те Господ позива. Разуме се, твоја одлука ће зависити и од споразума са децом, кад они буду схватили да могу самостално да живе, без материјалне помоћи са твоје стране. И поред тога што муж готово да не учествује у издржавању деце, ти си још увек са њим у законитим браку, па ће за одлазак у манастир бити потребна и његова сагласност, како те не би после оптужио за напуштање брачне заједнице. Тада би брак, ако дође до развода, био разведен по основу твоје кривице.Дакле, пре но што донесеш коначну одлуку о одласку у манастир, треба много што шта да позавршаваш, како би твој боравак у манастиру протицао без неких породичних трзавица и проблема. И са децом и са мужем мора постојати чрвст договор, ако је потребно и писмени, па и судски оверен. Све у циљу и твога и њиховог даљњег живота. Ти још ниси старица, налазиш се у пуној и физичкој и духовној снази. Па и кад будеш старица, неће постојати никаква препрека да одеш у неки женски манастир. Многи световни људи и жене су под старост примили монашке завете. Не знам у ком крају наше Цркве живиш, да бих ти могао препоручити неки одређени манастир. Радо ћу то учинити, ако ми се лично обратиш. Ако живиш у Србији, имаш велики избор, како већих (Жича, Љубостиња, Раваница, Манасија, Градац…) , тако и мањих сестринстава (Велуће, Каленић, Липовац, Горњак, Докмир, Грабовац…) . У Срему има више женских манастира: Гргетег, Јазак, Беочин, Мала Ремета, Петковица, Раковац, Раваница, Фенек; у Банату Месић, у Бачкој Каћ. На територији бивше БиХ имаш Тавну, Драгаљевац, Ловницу, Гомионицу, Моштаницу. У Хрватској је само један женски манастир, Гомирје. Дакле, драга сестра Вера, избор је велики у свим крајевима Српске православне цркве, па можеш да бираш. Можда би најбоље било да будеш у близини свога садашњег боравишта, како би ипак и надаље могла да пратиш стасавање и осамостаљивање своје деце, а да те и они могу чешће посећивати, поготово док будеш у тзв. „искушеничком стажу“, пре монашења. Благословен породични живот и души користан монашки завет, кад за то дође време, жели и поздравља те ускоро радосним Васкршњим поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! о. Душан
