Молитвено правило

Питање:
Помаже Бог, Имам питање у вези молитвеног правила. По правилу, молим се два пута дневно, читајући молитве из Православног молитвеника. Јутарње правило знам напамет и читам га (изговарам га) наглас у колима путујући ка послу, а оно се састоји из следећих молитава: Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе…, Царе Небески…, Пресвета Тројице…, Оче наш…, затим следи Јутарња молитва Филарета-митрополита московског, затим Молитва за заштиту од ђавола.У наставку следе молитве Мајци Божијој, Анђелу чувару, тропар Св.оцу Николају Мирликијском Чудотворцу и на крају тропар Св.Василију Осторшком. То је моје јутарње правило, које траје око 15-ак минута. На посао стижем 15-20 минута пре почетка радног времена, и то време искористим да прочитам једну главу Св.Јеванђеља и пар духовних поука Оца Тадеја. Преко дана, до вечерњег правила, молим се у себи молитвом Господе, помилуј! (много пута) , као и својим речима.По повратку с посла, након ручка и краћег одмора, око 17, 00 сати почињем вечерње м олитвено правило, тако што упалим кандило, и пред иконом Богородице Тројеручице пажљиво, без журбе прочитам неке од Вечерњих и неке од молитава пре спавања – почетак је исти као и у јутарњем правилу, затим следе две молитве Св.Јована Златоустог: Господе, не лиши ме Твога небеског добра…, затим молитва Богу Оцу Св.Макарија: Боже вечни и Царе сваког створења…, затим молитва Мајци Божијој и на крају молитва Анђелу Чувару. Када легнем, док се не успавам, молим се у себи својим речима. Недељом обавезно одлазим на Св.литургију, постим, исповедам се и причешћујем по благослову свештеника. Волео бих да чујем Ваше мишљење и савет: да ли исправно поступам и да ли је садржина мог дневног молитвеног правила исправна? И још једно питање! Док сам био почетник у вери (а у веру сам ушао после бомбардовања 1999., са својом 21 годином живота) , после Св.Литургије и после Св.Причешћа, готово увек сам осећао неописиву НЕЗАСЛУЖЕНУ радост. Наглашавам – незаслужену, јер тада, као почетник, нисам иша о сваке недеље у Цркву, нисам се молио код куће како што сада чиним, нисам постио, нисам се редовно причешћивао, АЛИ САМ ОСЕЋАО НЕЗАСЛУЖЕНУ БЛАГОДАТ, која се не може описати речима.Након Св.Литургије, целим мојим бићем је струјала неке неописива енергија… Временом, како се мој духовни труд увећавао, како је расла ревност, Благодат је лагано почела да јењава, до степена индиферентности. Не памтим када сам последњи пут након Причешћа осетио ону радост какву сам осећао као почетник у вери.Или осетим благодат у блажем облику, или је уопште не осетим. Волео бих да ми кажете зашто је то тако и како да повратим НЕЗАСЛУЖЕНУ БЛАГОДАТ? Уз извињење на преопширном писму, унапред Вам хвала! Свако добро од Господа Вам желим!
Н.Н


Одговор:
Бог ти помого, Најважније код извршења молитвеног правила јесте да оно чита сваког дана као што ти чиниш.
Кад је нека непредвиђена ситуација оно се скраћује. Треба само имати такво правило које неће премашиватии твоју снагу и због ког неће да те гризе савест због лењости. Само тако настави а Господ зна колико си кадар у своме подвигу. Ти кажеш да молитвено правило вршиш у ауту на пут до посла? Требаш да знаш да кад се чита молитвено правило да је грех седети осим ако није нека нужда. Мој ти је савет да устанеш 15. минута раније обавиш молитвено правило и онда кренеш на посао без обзира што га знаш напамет. О кавој НЕЗАСЛУЖЕНОЈ И ЗАСЛУЖЕНОЈ РАДОСТИ причаш ја не знам, можда је Господ твој прилазак пројавио кроз тај лепи осећај који си имао, а касније кад си ојачао у вери, можда ти сам не осећаш колико је Божије присуство јако али знај да је Господ увек присутан у нашим срцима у оној мери колико га ми приближавамо своме срцу. Свако ти добро желим
о. Драган


Бог ти помогао, Што се тиче твог молитвеног правила верујми да си на завидном нивоу (али немој се погордити) и добро је што проводиш доста времена у молитвама, како пред иконама тако и умним. Нисам само схватио, дали је то твоје правило или си се посаветовао са надлежним свештеником или духовником? Ако ниси добро би било да ипак тражиш благослов себе ради. Време личне молитве гледај да буде пред иконама. У ауто можеш да читаш молитву за возаче или умну молитву да понављаш. Добро је што редовно учествујеш на Светим Литургијама и што се причешћујеш. За „НЕЗАСЛУЖЕНУ БЛАГОДАТ“ како кажеш немој да исчекујеш као једину награду. Зна Господ кад и шта нам је потребно. Чим ти редовно учествујеш у Светим Богослужењима, као и Светом Причешћу значи да се духовно изграђујеш у расту Христове благодати, а то је циљ нашег живота. Настави ти са својим хришћанским животом и небој се, награда следи.Нека би ти Св.Дамјан (твој имендан) био лекар и душе и тела да те непрестано чува и подпомаже у духовном расту твога живота.
о.Милан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *