MISIONARSKI SEMINAR

<p claMISIONARSKI SEMINAR
Hram Petra i Pavla pri RGPU
(Ruski Državni Pedagoški Univerzitet) – Hercena

9. oktobar 2011.
 
Organizatori:
Misionarski i apologetski centar „Stavros“
u saradnji sa odeljenjem za omladinu Sanktpeterburške eparhije
i Fondom oca Danila Sisojeva
 
Predavač:
Iguman muškog manastira posvećenog prepodobnoj Mariji Egipćanki u gradu Njujorku
Arhimandrit Joakim (Par)
 
Prevodilac:
Jeromonah Savatije (Agejev)
 
————-
 
Prvi deo: Izlaganje oca Joanikija
 
Sergej me je zamolio da vas obiđem dok smo ovde u poseti Valamu i da porazgovaramo o tome šta treba da činimo da bismo stekli rasuđivanje potrebno misionarima. Mislim da jedna od grešaka, kojom se danas u ovom svetu poigravamo, jeste mišljenje da postoje razne vrste religioznih verovanja, da postoje razne vrste razumevanja hrišćanstva, a to je vrlo loše. Postoji samo jedna Crkva. Postoji samo jedno hrišćanstvo. Postoji samo jedno razumevanje hrišćanstva. Ima mnogo pogrešnih shvatanja hrišćanstva. Ima mnogo pseudo-crkava. Postoji samo jedna Crkva. A ono što mi moramo da činimo kao pravoslavni hrišćani je da razumemo Crkvu. I pretpostavljam da ako postavimo pitanje ovde prisutnima dobili bismo onoliko različitih tumačenja šta je crkva koliko je i prisutnih. Moramo da shvatamo Crkvu onako kako Crkva shvata samu sebe. I odatle treba da počnemo.
Velika zapovest, kako je zovu, zapovest Isusa Hrista je „idite i naučite sve narode, krsteći ih, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“. Mi ne razmišljamo na ovaj način. Mi razmišljamo o tome kako ćemo da započnemo dijalog sa ljudima. Pre nego što uđete u dijalog s njima, morate da znate šta ćete im ponuditi. Kako možete da postanete misionari ako vi sami ne verujete u ono što učite druge? Ako hoćete da budete misionari i ne molite se svakoga dana, zaboravite na to! Ako hoćete da budete misionari a molitveno ne čitate Sveto Pismo svakoga dana, zaboravite na to! Ako hoćete da budete misionari a ne znate ništa o Svetom Predanju, ne čitate Svete Oce, zaboravite na to! Ako se ne ispovedate, ne pričešćujete se, ne idete na Liturgiju svake nedelje, zaboravite na to! Šta ćete da ih učite? Ne možete da date ono što nemate. Ovo je samo početak, da vam stavim na znanje da pred vama stoji ogroman zadatak.
Čvrsto sam uveren da ne možete da živite u veri bez zajednice. A većina naših crkava nemaju zajednicu. Zato treba da počnemo da tražimo načine na koje možemo da uspostavimo pravu živu versku zajednicu. Na šta ćete ljude da dovedete čak i da hoćete da im govorite o crkvi? Podelićete im katehizise i reći ćete im „uživajte“. Pokazaćete im divne ikone i reći ćete im da treba da prekriju svoje zidove ikonama? Šta im nudimo? Nadahnete ih verom, a gde ih onda pošaljete? U parohiju gde im kažu da ne treba da poste, da je u redu da žive nevenčano sa nekim, i sve ostalo što kažu. Potrebna nam je verska zajednica. Ovo su ozbiljne stvari.
Većina ljudi veruje da je svet, (a ne govorim o stvorenom, fizičkom svetu, već o duhovnom svetu u kome živimo) pali svet, a mi govorimo našim mladima da idu i naslađuju se njime. Zašto? Kažemo ljudima da treba da razumeju Sveto Pismo, a Sveto Pismo kaže da ako zavolite svet onda ste u neprijateljstvu sa Bogom. Kako se to onda uklapa? Gospod nam kaže da budemo sveti. Svrha života je biti u zajednici sa Bogom, a bez svetosti nema zajednice. Da li mi sami živimo tako kao što govorimo ljudima da treba da žive (kao sveti)? Ne mislim da živimo tako. Imamo svakakve razloge i izgovore zašto to nije praktično, zašto nije moguće, zašto ne možemo da tražimo od ljudi da budu sveti. Znate li zašto ne tražimo? Zato što se mi sami ne borimo da budemo sveti. I sramota nas je da od drugoga tražimo da bude nešto što mi nismo. Zato kažemo „hajde da preskočimo tu temu“. Verujemo li Reči Božijoj?
Mislim da treba odatle da počnemo. Kako da promenite sebe? Ako ne želite da promenite sebe, zašto biste terali nekog drugog da se promeni? To je prva „bomba“ koju vam nudim. Da vam kažem, uvek nastaje borba kada ne prepoznamo činjenicu da ne možemo da damo ono što nemamo. Da ramotrimo situaciju u današnjoj Rusiji. Znam da ne biste nikad pogodili, ali nisam Rus. [O. Joakim se šali, jer sve vreme govori na engleskom.] Nekada možete da primetite nešto vezano za ljude i kulturu, jer niste ponikli u toj kulturi. Ljudi koji žive u jednoj kulturi ne mogu uvek da je sagledaju jer im je suviše bliska. Kada vidim crkvu ovde u Rusiji, nekako je zaslepljujuća, raskošna i prelepa. Istovremeno vidim vaše mlade koji i ne znaju da ona postoji; i još gore – i ne zanima ih da li postoji. Zašto? Isti je razlog kao i u našoj zemlji. Ne održavamo veru i sistem vrednosti apostolske Crkve. Preuzeli smo kulturne, duhovne i društvene vrednosti palog sveta u kojem živimo.
Da vam dam jedan mali primer. Razgovarao sam sa sveštenikom. Spremao se da ide dok smo razgovarali. Svlačio je rasu, skidao je podrasnik i krst, i pitao sam ga šta radi. On kaže da odlazi. Rekao sam mu da znam, ali čemu svlačenje. Rekao je kako nije bezbedno hodati ulicama, da ima ljudi koji mrze Crkvu, da ima ljudi koji tuku sveštenike. Ja sam mu rekao: „Slava Bogu! Oblači se! Crkva je izgrađena na krvi mučenika. Krv ju je stvorila.“ A on mi kaže da sam lud. Ja sam ga pitao da li je on lud. Kupio si svet, ti si lud. Čemu sam to prisustvovao? Čemu svi mi prisustvujemo?
Hteo bih da vam dam jedan primer misionarske aktivnosti. Imamo malo podvorje u Njujorku. Nalazi se u veoma siromašnom kraju grada naseljenom Meksikancima i crncima. Mnogo je droge, alkohola, ubijenih, više od polovine stanovništva živi od socijalne pomoći. Za mlade starosti četrnaest do petnaest godina imati dete je pitanje časti. Ali ne da se staraju o detetu, nego samo da ga rode. I tako… nema mnogo nade. Na svakom drugom, trećem ćošku nalazi se katolička crkva, protestantske crkve, sinagoge… Sve su prazne. I jednog dana, usred februara, padala je ledena kiša i bilo je hladno, a ispred naše kuće se nalazi udubljenje koje zovemo „bunar“, tako da ispod stepenica možete da uđete u stan u prizemlju. Tu drže kante za đubre. Čuo sam veliku buku oko kanti i ljudi tamo obično traže konzerve i druge stvari i razbacaju đubre svuda. Nisam imao ništa protiv da pokupe konzerve i flaše, ali nisam hteo nered. I tako ja otvorim vrata i tu se nalazio jedan Azijat. I pitao sam ga šta radi. Izvinjavao se, rekao je da je samo tražio da nešto jede. Rekao sam mu da ne traži po đubretu nego da uđe. Rekao je da je prljav, da smrdi i odbio je. Rekao sam mu da uđe. Malo smo razgovarali na pragu pre nego što je ušao. Rekao sam mu da imamo sobu za presvlačenje gde je mogao da ode da obuče odeću koja mu je taman. Rekao sam mu da ode da se istušira, opere svoju odeću, i da posle dođe da mu dam da jede. Pitao me je šta hoću. „Zašto ovo radiš, šta hoćeš?“ Rekao sam mu da ne želim da mi rastura đubre svud redom. „Ne želim ništa drugo.“ Bio je vrlo sumnjičav. I pošto je jeo seli smo i pitao sam ga gde živi. Rekao je „nigde“. Pitao sam ga kako to misli „nigde“. Rekao je da je živeo u podrumu japanskog restorana i noću ga je čistio pa su mu dozvoljavali da tu boravi. Bio je veoma bistar. Pitao sam ga kako je tako završio. Došao je iz Japana kao inženjer i bilo mu je vrlo dobro. A onda ga je ščepao brz život. Uglavnom kokain, a onda heroin, i sve je izgubio. I tako sam mu rekao da ako nema gde da boravi da može da ostane kod nas. Rekao je da to ne može da prihvati. Pitao sam ga zašto. Rekao je zato što traži istinu. Rekao sam mu: „Ne moraš da ideš bilo gde drugo. Evo ti, ovo je istina!“ Rekao je da to svi kažu. Rekao je da je bio u katoličkoj crkvi, kod mormona, jehovinih svedoka, kod Jevreja, kod budista, ređao je po spisku. Rekao je da svi isto obećavaju a onda ne rade ništa. Rekao sam mu da ostane i tako je proveo vikend. I onda smo počeli da razgovaramo. Ostao je kod nas, na kraju se krstio, dali smo mu ime po svetom Nikolaju Japanskom i sada je u Japanu gde živi kao monah. Ali za njega je sve počelo tako što smo mu pružili zajednicu. Pustili smo ga da živi sa nama. Video je Jevanđelje pre nego što ga je čuo. To morate da zapamtite.
Gospod Isus Hristos je postao čovek tako da možemo da vidimo Boga. Mi to zaboravljamo. Ponekad je jedino Hristovo lice koje neko ikad vidi upravo vaše lice. Šta im pokazujete? Misionari moraju da veruju u ono što nose u sebi. Misionari moraju da žive ono što nose u sebi. „Kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste!“ Koliko ljudi ste primili u svoju kuću, koje ste videli pijane, bez krova nad glavom, bolesne, izgubljene ili ste ipak rekli da vas se to ne tiče? „Znate, imam decu, treba da se staram o njima, treba da ih zaštitim, mogu da ih pustim da gledaju filmove, mogu da ih pustim da gledaju televiziju, mogu da ih puštam da idu u bezbožničke škole, mogu da im dozvoljavam da se oblače kao prostitutke, ali to me ne brine. Brine me da primim pijanog u svoju kuću.“ [O. Joakim gestikulira da je to sumanuto.] Da li to nešto nije u redu u glavi? Ne plašite se čoveka koji može da ubije vaše telo, kaže Sveto Pismo, nego se plašite čoveka koji može da vam ubije dušu!
Znači bićete misionari. Sebi samima? Teško je to. A razlog zašto je teško je zato što Gospod ne želi fariseje. On ne želi okrečene grobove. Kako stojite sa ljubavlju tokom Svete nedelje kad vam kažu: „licemeri, budale!“ Ovo se odnosi na nas. Ne radi se o onima u Svetom Pismu, radi se o nama. Treba da budete misionari! Volim citat : „Našim krštenjem od svakoga od nas se traži da bude misionar.“ Treba svuda da propovedamo. Bez prestanka. Svakome. Ali ne rečima već životom. Kako na tome padamo! Svetost je pravi znak privrženosti Jevanđelju. Ljubav je temelj naše vere. Zašto ovo ne shvatamo? Ne treba nam još jedna organizacija, pobogu. Pričali smo o Jevanđelju do besvesti. Treba da živimo po njemu. Ako govorite više nego što se molite, prodajete maglu.
Mogu ja ovako da nastavim celu noć, ali neću, obećavam. Hteo bih da malo popričam sa vama. Volim da se raspravljam. Ovo što vam nudim nije praktično. Nema ničega praktičnog u vezi sa Jevanđeljem Gospoda Isusa Hrista. Ničega!
On kaže da ako volite majku ili oca, brata, sestru, muža, ženu, decu, sebe ili bilo šta drugo više od Njega, niste Ga dostojni. Probajte to da „prodate“ na ulici. Probajte to da „prodate“ u vašoj crkvi. Idite na kafu nedeljom posle Liturgije i pokušajte da „prodate“ ovu tezu. „Šta je, je l’ ti to postaješ fanatik kad tako pričaš? Jesi li lud?“ I reći će da to nije praktično. Recite im da definitivno nije.
Ako vas neko udari po jednom obrazu, okrenite mu drugi. To nije praktično! Jer mi koji hoćemo da nam je komotno u Crkvi kažemo da Gospod nije to tako mislio. Čuli ste i ovo, siguran sam.
Idite, prodajte sve što imate, dajte siromašnima, odreknite se sebe, uzmite svoj krst i pođite za mnom. [O. Joakim gestikulira odbijanje.] Jedan čovek mi je rekao: „Čekajte, oče, Gospod je rekao da je to za one koji žele da budu savršeni“. Ja sam ga pitao da li on želi da bude nesavršen. [Jedna učesnica se nasmejala glasno, a o. Joakim se našalio da je posmislio da je vešto prevarena u duhu. Na to su se svi nasmejali.] Nema odgovora, osim ove jadne dame koja se razbila. Svi ste se ućutali…
 
Drugi deo: Pitanja i odgovori
 
1) O ljubavi
 
Pitanje: Vezano za primer kada Hrista tuče sluga prvosveštenikov, a On ga pita: „Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?“ Razumem sve o Hristu… Ljubav mi se čini tako daleko. Zaista mislim da je put do ljubavi dalek.
Odgovor: Jedini razlog zašto postojiš, jedini razlog (!), je da bi voleo. A razlog zbog koga možeš da voliš je to što je tebe Gospod prvi zavoleo. Ako to nije primarna funkcija ljudskog postojanja, brod je otplovio, a ti si ostao u luci. Ako imaš svu veru da možeš gore da pomeraš, a nemaš ljubavi, ti si ništa. Da li je ljubav nešto što učimo? Apsolutno. Ali je ne učiš od sveta. Svet ne zna ništa o ljubavi. Ako pokušaš da sačuvaš svoj život, izgubićeš ga. Samo u Hristu možeš da imaš ljubav. Hristos nije rekao da postoji mnogo puteva ka Bogu. Rekao je: „Ja sam put. Ja sam život. Ja sam istina.“ Bez toga nemamo ništa. Mnogi od nas nemaju ništa. Malo sam se uzbudio, nisam mislio da te napadam.
 
2) Kome je namenjen Božiji Zakon – savršenima ili nesavršenima?
 
Pitanje: U onom Vašem primeru čovek vam je rekao: „Nisam savršen, ovo je za savršene.“
Odgovor: Ko je rekao da nije savršen? On je rekao. [O. Joakim pokazuje prstom ka dečku koji je postavio prethodno pitanje, ali mu objašnjavaju da se nije odnosilo na prethodno pitanje nego na primer koji je dao ranije.] Ne, ne, rekao je „ako želite da budete savršeni“, a ja sam ga pitao da li želi da bude nesavršen. Razlog zašto smo ovde je da budemo jedno u Gospodu. A put do Boga je ljubav. „Ljubite Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ To je sav Božiji zakon.
 
3) Kako započeti razgovor prilikom misionarenja
 
Pitanje: Kada počnemo da misionarimo i govorimo sa ljudima na ulici, i kažemo im da dođu u crkvu, da se krste, kako da počnemo razgovor? Možemo da citiramo Jevanđelje ili možemo da koristimo jezik koji im je razumljiviji. Ali ovo je svetski jezik, tj. nije uzvišeni jezik.
Odogovor: Jezik koji vam je potreban je jezik ljubavi. Služiti bližnjem. Možeš li to da uradiš? Zamisli da u Sankt Peterburgu… Koliko ima crkava ovde? [Kažu mu da ih ima sedamsto, a o. Joakim se prekrsti uz osmeh.] Sedamsto? Sedamsto i grad izgleda ovako sa sedamsto crkava? Neka nam je Bog u pomoć. [Krsti se opet.] Mislio sam da se održava audicija za bordel kako se uveče oblače. Ako iz svake crkve u ovom gradu bude po pet dobrovoljaca, to je tri i po hiljade ljudi koji jednom nedeljno mogu po dvoje stoje na uglu i da pitaju svakoga koga sretnu šta mogu da učine za njih. To je sve.
 
4) Primeri delatne ljubavi
 
Pitanje: Da li govorite o socijalnoj pomoći?
Odgovor: Ne govorim o socijalnoj pomoći, nego o ljubavi. [Čuje se aplauz.] „Mogu li nekako da vam pomognem?“ A te tri i po hiljade ljudi koji pokušavaju da praktikuju ljubav prema bližnjem dramatično bi se promenili kao i ljudi sa kojima bi došli u dodir. Razmislite o tome. [Neko iz publike dodaje: „Poradićemo na tome.“] Uradite to. Apsolutno. Ne znam kakav je sistem brige za stare u Rusiji. U SAD-u je kao gulag. Zaključamo ih tako da ne moramo da ih gledamo. Neki su u pozlaćenim kavezima ni sa kim u kontaktu. Pretpostavljam da u gradu od koliko stanovnika [Kažu mu četiri i po miliona.], četiri i po miliona stanovnika, pet miliona, a koliko vas je ovde – četrdeset, ima bar četrdeset ljudi koji su usamljeni, koji bi hteli da ih neko poseti i provede bar pola sata sa njima. Gde ste bili? [Neko iz publike dodaje da imaju svoje stare.] Da li ih posećujete, zašto ih ne obilazite? Shvatate šta hoću da kažem… [Hoće da kaže da ih ne optužuje.] Vidite, kada bismo živeli u veri, promenili bismo sebe i svet.
 
5) Prva najava programa verske zajednice
 
Pitanje: Šta treba da radimo kako bismo živeli u veri?
Odgovor: Ooooo… Imamo mi par ideja, zar ne, oče? Otac i ja smo isplanirali veliki zaplet. Ako ste dobri, možda vam kažemo o tome. [O. Joakim pokazuje na sveštenika – domaćina skupa – i kaže: „Rekao mi je da vam ne kažem.“]
 
6) O „radikalnom“ hrišćanstvu
 
Pitanje [sveštenik, domaćin skupa]: Ljudi se ustručavaju da pitaju, a misle ovako: Ovaj monah propoveda radikalno hrišćanstvo. [O. Joakim kaže: „Hvala Bogu. Tako je.“] Razumemo zašto, on je monah, ali mi živimo u svetu.
Odgovor: Oče, ako je jedini način da se živi po principima radikalnog hrišćanstva da se bude monah, onda napustite ženu, postanite monah, jer hrišćanstvo jeste redikalno. Ako nije radikalno, nije hrišćanstvo. Hrišćanstvo je po svojoj definiciji radikalno. Hristos je rekao da ako ne želite da umrete nećete ni živeti. A mi na to kažemo, to je u redu. Nekako, mislim da neki među vama pripadaju različitoj crkvi od moje, čitaju različito Sveto Pismo. Svaki put kada čitam Novi Zavet osećam da gorim. Ne pruža mi utehu, već me potresa do srži. Šta ću ja da kažem Hristu večeras ako pozove moju dušu? Šta ćete vi da kažete? Šta ćete da Mu kažete? Gospode, to što ti nudiš je previše radikalno. [Opšti smeh u publici.] Mi nismo protestantski fanatici. Molio sam ti se svake nedelje. Reći će vam: „Beži od mene, ne poznajem te.“ Ovaj svet umire, a vi se ponašate kao da ste na krstarenju. Hoćete da budete misionari, ali ne želite da živite po Jevanđelju. Hoćete da još više opteretite ludake ili hoćete da ih oslobodite sveza ovog sveta? Kako mislite da ih oslobodite kad ste vi lancima vezani za ovaj isti glupi svet kao i oni? [O. Joakim se šali da ga sveštenik, domaćin skupa, gleda u neverici.] Kako možete da budete tako beživotni, bez odgovora o životu? Živite u ovom glupom svetu, kao i ja, zar ne vidite kako je prazan, grešan, i mislite da je to u redu? Ne osećate da ste lancima vezani za ovaj svet? Postoji ključ da se oslobodite. Živite po Jevanđelju. Nemojte ni pod kakvim okolnostima da budete misionari da biste učili o komfornom hrišćanstvu. Nema komfornog hrišćanstva. Treba da dođete u crkvu i da se preznojite kada čujete Reč Božiju, jer ste tako daleko od nje. Treba da drhtite kad pođete da se pričestite. To ne viđam baš često.
 
7) Poređenje pravoslavnih i katolika, nevernika…
 
Pitanje: Ja nisam misionar, ali posmatram sa strane. U ovom gradu imamo katoličku radio-stanicu i oni daju prostor pravoslavnim sveštenicima i misionarima. To ljude zbunjuje, jer onda ne prave lako razliku između pravoslavnih i katolika.
Odgovor: Na žalost mi ne živimo drugačije od rimokatolika. Ponekad čak ne vodimo život ni toliko dobro kao oni. Problem je u tome što ljudi ne vide razliku u učenjima jer živimo na isti način. Ne morate da se obučete ovako [O. Joakim pokazuje na svoje monaško djejanije.], da budete fini, a inače primam prijave ako je neko zainteresovan [O. Joakim polušaljivim tonom kaže da prima prijave za manastir, tj. iskušenike.], ali ozbiljno ako se vi i način vašeg života apsolutno ne razlikuju od nevernika, sektaša, muslimana, mnogobošca, šta to govori o vama?
 
8) „Ko nije protiv vas s vama je.“
 
Pitanje: Kako možete da objasnite Jevanđelje po Marku 9:40, 49-50? [Jer ko nije protiv vas s vama je. […] Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti. Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime će se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte među sobom.]
Odgovor: Ovo je vezano za one koji se bore protiv vas jer se rukovodite Jevanđeljem. Gospod je govorio da ćemo mi koji hoćemo da mu sledujemo biti gonjeni. Svet ne želi da čuje šta Hristos ima da kaže. I zato On kaže „znaćete ko je sa nama po onima koji nisu protiv nas“. Teško je živeti po Jevanđelju ako volite sebe. Jer kada volite sebe uvek razmišljate kako da sebi udovoljite, da sebi olakšate, a Jevanđelje kaže upravo suprotno. I tako je onda teško. Znam da će neko da me pita, ako ne sada onda kasnije, da je ovo što govorim ekstremno. Šta je sa nama koji u stvari treba da živimo u svetu? Reci nam nešto praktično. Evo, hoću. Bežite iz sveta i spasite dušu, jer ako tamo ostanete nestaćete. To je najjednostavnije što mogu da vam kažem.
 
9) Darovi Svetoga Duha
 
Pitanje: Danas postoje mnogi jaki harizmatski pokreti, čak i u Crkvi. Kako da prepoznamo gde je prisutan Sveti Duh a gde nije, tj. gde je u pitanju prevara tj. prelest?
Odgovor: Pre svega moraš da razumeš da darovi Svetoga Duha u ranoj Apostolskoj Crkvi pripadaju celoj Crkvi. I ako je Sveti Duh ikada bio prisutan u Crkvi, što naravno jeste, to je isti Sveti Duh večeras u celom svetu kao što je bio na Pedesetnicu. U suprotnom, Crkva je mrtva. A nije mrtva. Problem nije u Svetom Duhu, problem je u nama. Mi ne živimo u Crkvi. Mi se ne odazivamo Svetome Duhu. Ne čistimo srca da bismo mogli da vidimo Boga. Ne živimo za Hrista. Prema tome, Sveti Duh ne može da dejstvuje u nama, jer ga u tome sprečavamo. Ako si umetnik i treba ti dobra četkica da nam naslikaš fresku, i brilijantan si umetnik, a ja ti dam samo jednu vlas kojom ćeš da radiš, moći ćeš to da završiš, ali neće biti tako dobro kao kad bih ti dao paletu punu dobrih četkica. Biće ona naslikana, ali je razumljivija ljudima i ostavlja utisak ako sarađujemo sa Svetim Duhom. Ako imate sveštenike, vladike i mirjane koji kažu da je to tako bilo nekada, sada nije, da nema duhovnika, nema duhovnog rasuđivanja, gde je onda Crkva? Niko ne može tako da živi danas, gde je onda Crkva? Sedite na njoj i ubijate je tražeći sopstveni komfor i sigurnost. Hoćete udobnu Crkvu, ali takve Crkve nema. Gospod je rekao „ili ste sa Mnom ili ste protiv Mene“. Ili ste problem ili rešenje, šta ste? Hoćete da budete misionari? Raspalite vatru: počnite da postite, da se molite, žrtvujte se, služite braći i sestrama. [O. Joakim se šali da je izmorio o. Savatija, prevodioca na ruski.]
 
10) O duhovnom vidu
 
Pitanje: Hvala Vam, ali drugi deo pitanja bio je kako da prepoznam gde je stvarno Sveti Duh, a gde demon. U Rusiji ima harizmatskih pokreta u kojima su misionari. Teško je razumeti da li je to stvarno dar Svetoga Duha ili je to samo uticaj harizmatskih pokreta.
Odgovor: U Crkvi je sve uređeno. Imamo episkopat koji predsedava Crkvom, imamo Sveto Predanje, strpi se, čekaj, nije mi se svideo tvoj pogled kad sam ponenuo episkopat [O. Joakim se šali i reaguje što mu se ubacio u reč dečko koji mu je postavio pitanje.]. Imamo duhovnike, ljude koji žive molitveno, možda ćeš da me pitaš kako da ih nađeš. Gde su? Čovek koji nije duhovan ne može da vidi duhovne ljude. Nemoguće je. Da bi počeo da postaješ duhovan moraš marljivo da počneš da vodiš duhovni život. Moli se, posti, idi na službe, čitaj Svete Oce, čitaj Sveto Pismo, nađi duhovnika. Ti ćeš da kažeš da ih nema. Pa ako si ti sam svoj duhovnik izabrao si budalu za duhovnika. Zato je bolje da izabereš bilo koga drugog osim sebe i to je početak. Obično nam naša gordost kaže da nema nikoga. Moramo da počnemo. Vidiš, sveti Irinej Lionski je rekao „imamo onakvo sveštenstvo, sveštenike, kakve zaslužujemo“. Jer ako se ne moliš za sveštenike, oni ne mogu da budu sveti. Kada si poslednji put proveo noć moleći se za sveštenika? Zato ne možeš da ih nađeš.
 
11) Darovi Crkve i još o duhovnom vidu
 
Pitanje: Nisam govorio o tome da ne mogu da ih nađem.
Odgovor: Samo sam te zadirkivao. Vi Rusi ste preozbiljni. Razvedri se. [O. Savatije pojašnjava da je dečko koji je postavio pitanje mislio na to da su neke vladike bliske harizmatskom pokretu i da neki to podržavaju, a neki ne.] Darovi Crkve pripadaju Crkvi. Ako ih pojedinac ne prepoznaje ne znači da ih nema. Ako se na jednom mestu nađu dobra parohija, sveštenik za koga znaš da čini više od samog služenja u Crkvi, da se moli privatno, a ti me pitaš kako to mogu da prepoznam. Tako što čovek govori o Jevanđelju, misli o Jevanđelju i živi po Jevanđelju i ti to možeš da vidiš. Vidiš da je žedan Boga i ničeg više. Idi kod njega. Onda imaš zaštitu parohije koja se moli za tebe, imaš svete Tajne, imaš sveštenika koji se bori, pa počni odatle. A odatle ćeš da vidiš Svetog Duha u tvojoj parohiji i odatle će sve da se razvija dalje. Vera je tamo gde je zajednica. Niko ne može samostalno da bude hrišćanin.
 
12) Na putu ka svetosti
 
Pitanje: Zanima me šta treba da radim da bih postao svetitelj. Želim da svi oko mene budu sveti. Želim da ja, svi moji prijatelji i svi drugi budu sveti. Šta treba da radim? Eto po primeru oca Danila Sisojeva, mi smo nastavili da organizujemo misionarske pokrete za jevanđelizaciju društva, jer verujemo da je ova aktivnost most ka Carstvu Nebeskom. Šta mislite o tome?
Odgovor: Slažem se donekle, ali ako se istim žarom ne boriš za sopstvenu svetost, umesto što samo ljude privlačiš ka Crkvi, a ne boriš se da živiš u toj istoj Crkvi, porazićeš samog sebe. Veoma je važno da prepoznaš da je to dvojaka aktivnost: propovedanje Jevanđelja i život po Jevanđelju. Ove dve aktivnosti i nisu i jesu jednake. Jer ako živiš po Jevanđelju a ne propovedaš ga, ne živiš po Jevanđelju. I ako propovedaš Jevanđelje, a ne živiš po Jevanđelju, ne živiš po Jevanđelju.
 
13) O napuštanju sveta i monaštvu
 
Pitanje: Kada kažete da treba da napustimo svet da li mislite da svi treba da odu u manastir?
Odgovor: Ne. Ne.
 
Pitanje: Ko može da postane monah?
Odgovor: Prosti su kriterijumi. Ako želite da volite Boga, znate da ste veliki grešnik, shvatate da ne možete samostalno da postanete sveti u svetu i niste dovoljno jaki da se venčate jer ne možete da vodite svog partnera ka Bogu, postanite monah.
 
14) O pouzdanju u sebe
 
Pitanje: Oče Joakime, pogodili ste u samu suštinu. [Otac Savatije se šali da se publika slaže sa ocem Joakimom.] Zaista, to što ste rekli se meni desilo. Kakve „izlazne“ opcije imamo (za izlaz iz sveta i iz neke situacije)?
Odogovor: Ne možeš unapred da odrediš šta ćeš da uradiš. Moraš da dozvoliš da budeš otvoren i podložan delovanju Svetoga Duha. Gospod kaže „daj mi tvoj život“, a onda kaže „pođi za mnom“. Ne da ti mogućnost da se pogađate. Ne kaže ti gde te vodi. Ako si spreman da umreš za sebe, onda ćeš da znaš. Ako nisi spreman da umreš za sebe, evo ti današnjeg Jevanđelja. Današnje Jevanđelje je o Simonu Petru koji ribari na moru. Radio je celu noć, bio je čovek koji se pouzdao u sopstvenu snagu kao i svi mi, mislimo da znamo šta radimo. I Gospod dolazi i pita ga da se popne na njegov brod kako bi mogao da propoveda. I kada je završio propoved, kaže Petru da usidri brod, baci mreže i izvuče ulov. A on kaže Gospodu: „Radio sam celu noć, ali ako mi kažeš da tako uradim, naredi i spustiću mreže.“ On tako i radi i toliko mnogo ribe je ulovio da nije mogao da podigne mreže. Kakav je njegov odgovor? „Gospode, idi od mene, ja sam grešnik.“ Shvatio je da se nije pouzdao u Boga, već u sebe. Bio je ohol i gord. Ali s tom spoznajom on kaže Gospodu: „Idi od mene, grešan sam.“ Mi ne vidimo koliko smo grešni. Ne priznajemo kako malo se pouzdamo u Boga, kako je loša naša vera. I kad nam Gospod nešto kaže o našem životu, mi odgovaramo: „Zašto? Zašto mi ovo radiš?“ I onda mu kažemo šta mi želimo… A onda Gospod kaže Petru „pođi sa mnom“ i Petar je sve ostavio i otišao za Gospodom. Prepoznaj svoju grešnost, priznaj koliko je mala tvoja vera, priznaj da se pouzdaš u sebe a ne u Boga, onda ostavi sve što imaš i prati Ga bez pogovora. To je odgovor. To nije odgovor koji si tražio, ali to je odgovor.
 
Pitanje: Nisam siguran i plašim se da ako ne uspem Bog će da me napusti. [O. Joakim ga šljepi po ruci, a ostali se smeju.]
Odgovor: Nema tu vere. Opet se pouzdaš u sebe. Bog te nikad ne napušta. Samo ti možeš da napustiš Boga. Zato se drži Njega.
 
15) O razlikama između Amerike i Rusije
 
Pitanje [pita sveštenik]: Oče Joakime, došli ste u Rusiju. Zašto?
Odgovor: Pozvan sam. [Svi se smeju.]
 
Pitanje [nastavak prethodnog pitanja]: Recite mi, Amerika i Rusija, ljudi i duše su iste ali da li vidite razlike u Gospodu?
Odgovor: Ne, nema razlika u Gospodu. Čovek je isti svuda. Različiti smo kulturno i društveno, ali na ljudskom nivou smo potpuno jednaki. Postoje određene osobene karakteristike Rusa koje Vam usled pravoslavnog uticaja na Vaš narod daju prednost da razumete duhovno ponašanje. I zato imate mnogo toga u kulturi što utvrđuje duhovni život. Ali to je bezvredno ako nemate vere. I bezvredno je ako ne delate. Tako ovde često vidim stvari koje me veoma rastužuju. Kada u mojoj zemlji vidim ljude koji nikad nisu čuli za Crkvu, a rade odvratne stvari, žao mi je što ne znaju. Kada vidim pravoslavni narod koji čini odvratne stvari to mi donosi veliku tugu. I tako ovde vidim aroganciju pred Bogom. Ponašamo se kao da je Jevanđelje naše [a ne Gospodnje, prim. prev.]. Moram da Vam ispričam smešnu priču. Služio sam i tu se nalazio jedan preuzvišeni đakon, znate, učen u Sankt Peterburgu, sveznalica. I tako ja pođem da uzmem kadionicu, a on krene da mi celiva ruku [O. Joakim pokazuje kako je đakon „celivao“ vazduh iznad njegove ruke.] i ja ga pitam šta to bi, poljubio je vazduh, a onda sam zgrabio njegovu ruku i poljubio je. „Šta to radiš“, pitao je. Rekao sam mu „ako ne poštuješ Božiju blagodat, ja je poštujem. Rekao sam mu: „Ti si rukopoložen kao što sam i ja.“ Sad kad god uđem celiva me. Radi se o tome da za svetinje mislimo da su naše. To je skandal u Crkvi. Ne radi se o tome da su ljudi slabi, svi smo mi slabi, ali ne znati šta je Bog učinio za nas i da još mislimo da je to naše… Za mnogo toga ćemo morati da odgovaramo Bogu. Imate toliko dug red svetitelja u Rusiji koji mogu da vam pomognu, a koje čak ni ne prizivate. Imate tako mnogo primera Rusa koji su našli Gospoda i postali su ikone Hrista. Šta vam se desilo?
Ja mogu da nastavim ovako celu noć ako me ne zaustavite, ali nemam ništa protiv.
 
16) Kako razgovarati sa mladima
 
Pitanje: Kako treba da se obraćamo osobi kojoj ne treba naša ljubav? [Domaćin skupa, sveštenik, skida krst i stavlja ga na sto, a o. Joakim i o. Savatije na kratko i diskretno odmahuju glavom.] Mislim na mlađe generacije koje veruju u noćne klubove, droge, mnogo novca, koji su potpuno utopljeni u svet. Kako da nađem dodirnu tačku? Gde da počnem?
Odgovor: Prvo molitvom. Mladi ljudi u današnjem svetu su prazni. Oni ne znaju šta je ljubav. Uz to, oni i ne misle o tome. Oni samo znaju o ljubavi prema sebi. Moramo na više načina da razmotrimo da je ruska nacija obescrkovljena. Počni kao da nikada nisu čuli za Jevanđelje. Da bi to uradio, moraš da počneš i sam da živiš po Jevanđelju. Jer videćete i pitaćete o čemu ti to. „Živiš na isti način kao i ja.“ I otići će od tebe, jer nemaš šta da kažeš. Ali ako se tvoj život promeni, i ako otvoreno živiš po Hristovom Jevanđelju moraju to da primete. Sreo sam jednog mladića u Valamu, tu negde između dvadeset pet i trideset godina starosti. I rekao mi je… možda ne treba mnogo da pričam o njemu, odavde je. Potiče iz dobrostojeće porodice, mislim na novac. Vozikao se u be-em-ve-u od svoje osamnaeste godine po svim klubovima, po mestima kao bordelima, ne baš bordelima ali gde su ljudi na izvol’te, ima droge i svi vode takav način života. Rekao je da je kao u paklu, ali da nije znao za drugo. Rekao je da se sve više drogirao, jer je sve manje osećao efekat droge. Rekao je da je imao prijatelje koji su se ubili. Rekao je da je imao prijatelje koji su se namerno drogirali, ali su se pretvarali da su se predozirali, a hteli su da se oslobode droge. Rekao je dok se drogirao, pio i skitao mislio je da ima prijatelje. Kada se razboleo, rekli su mu „vidimo se drugi put“, jer im je smetao da rade ono što su naumili. Imao je jednog prijatelja iz škole koji je bio vernik i on mu je rekao da mu treba Hristos, a ovaj mu je rekao da mu je baka bila vernica, da ga je krstila kao bebu i da je umrla kad je imao osam godina. Ona ga je stalno vodila u crkvu, ali njegovi majka i otac nisu s tim hteli da imaju bilo šta. Kada je baka umrla, to je bio kraj. Drug mu je rekao da ide u Valaam. Odgovorio mu je: „Šta ću u Valaamu?“ Rekao mu je: „Ostani tamo dok ne nađeš sebe, a onda ćeš da nađeš Boga.“ Prišao mi je da popričamo. Rekao mi je da mu je drug rekao „idi tamo i nađi duhovnika“. Pitao me je da mu ja budem duhovnik, a ja sam mu rekao da ne mogu. „Ja živim u Njujorku, a ti ovde.“ Rekao sam mu da znam sveštenika kod koga može da ode. Rekao sam mu ime tog sveštenika, a on me je ovako pogledao. [O. Joakim pokazuje kako ga je iznenađeno pogledao.] Pitao sam ga: „Što me tako gledaš?“ Rekao je: „To je sveštenik kojeg mi je moj drug predložio. Rekao sam mu da ide da ga poseti. Posle sam pričao o nekim mojim planovima za Rusiju. Uzgred, imam planove za vašu zemlju. [O. Joakim se smeška.] I on mi je prišao i rekao da hoće da bude dobrovoljac. Rekao je da hoće da bude prvi [učesnik programa]. Počinje se odlaženjem kod ljudi koji pate i razgovorom o tome da želiš da im pomogneš da se oslobode patnje. I kako gradiš odnos poverenja, možeš da im pričaš o svom grešnom životu, o sopstvenoj praznoći i o činjenici da je Hristos odgovor. I onda ih dovedi u Crkvu.
 
17) O davanju primera
 
Učite ih da žive po Jevanđelju, tako da ovdašnju Crkvu ne mogu lako da unište muslimani i drugi. Mislim da u samoj Crkvi treba da se napravi dosta prilagođavanja. Ono što sam ja čuo o broju vernih u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi je između sedamdeset i sto miliona ljudi. To treba da ima ogroman uticaj na vaš kulturni život. A mislim da, ako sada samo izađemo na ova vrata i prošetamo po bulevaru, teško biste videli nekoga ko je hrišćanin. Zato stvarno mislim da treba da budete misionari, vašoj sopstvenoj deci, u vašoj kući. Ako ste jaki pravoslavni hrišćani u Rusiji, nemate razloga da se plašite muslimana. I oni mogu da vide sveti porodični život. Videće ljude koji nisu iznad svega zainteresovani za materijalno. Videće ljude koji poznaju Boga. I želeće to isto.
 
18) O odnosu prema muslimanima
 
Pitanje: Čitala sam život svetog u sovjetsko vreme i bio je negde u sred Azije i sreo je čoveka u Kirgistanu koji je tražio svog konja. Dok je tražio konja govorio je „Hriste, nađi mi konja!“ I pitao je tog čoveka: „Ko si ti, jesi li hrišćanin?“ Odgovorio mu je da je musliman. Pitao ga je: „Ako si musliman, zašto prizivaš Hrista?“ Odgovorio je: „On pomaže bolje od Alaha.“ [Čuje se smeh u sali.] Oni primenjuju religiju praktično. Kako treba da radimo pravilno sa njima? Kako da širimo Jevanđelje?
Odgovor: Možete da širite samo ono u šta verujete. Ljubavi nije potreban jezik. Veri ne treba jezik. Službi ne treba jezik. Tako počneš.
 
19) Primer ljubavi
 
Pitanje [Ista osoba nastavlja pitanje.]: Da li to znači da treba da ih integrišemo u zajednicu?
Odgovor: Na znam kako možete da živite u zemlji i da ne vidite obavezu da se svima odnosite sa ljubavlju. Ima jedna žena koja živi u Njujorku, sada ima oko osamdeset pet godina, i bila je predsednik katoličkog koledža. Bila je rimokatolička časna sestra. Došla je u grad da bi putovala međugradskim autobusom i pored autobusa je videla ženu-beskućnicu i iz džepa je izvadila i dala joj novac. Žena joj je zahvalila a ova časna sestra se okrenula da ide ka autobuskoj stanici i prišla joj je druga žena i pitala da li i njoj može da da novac. I onda je pomislila da će sad svi da joj prilaze i tako je požurila ka autobusu. I rekla je da je celim putem do Čikaga i nazad razmišljala o toj ženi od koje je pobegla. Rekla je: „Šta ću na konferenciji katoličkih koledža kad ne mogu da živim kao hrišćanka? Ne postoji veza između onoga što govorim i što činim.“ Vratila se u Njujork, otišla je na svoj koledž, ispričala je šta se desilo i onda je sledećeg semestra podnela ostavku na mesto predsednika. Ona i njena verska zajednica časnih sestara kupile su jednu staru kuću blizu autobuske stanice i nazvale su je „Svetinja nad Svetinjama“. Sada ima oko osamdeset pet godina i svakoga dana otvori vrata i primi beskućnicu. Daje im da se okupaju, operu odeću, jedu, spavaju i jedna osoba ih je pitala šta ih uče o Hristu. Nasmejala se. Razumete? Nasmejala se. Rekla je da ako ih to ne nauči ništa o Hristu, neće nikakav katihizis. Nijedan krst na zidu. Neko je pitao da li su nekoga krstili i rekla je „ne, ali Hristos jeste“. Sve što treba da uradimo je ono što On kaže, a On će da reši sve probleme. Pobrinuće se za prevođenje, pobrinuće se o svemu, jer će da koristi vas kao instrument svog Dela. A on je mnogo pametniji od nas, govori više jezika nego mi, čini sva moguća čuda i krstiće kad je spreman.
 
20) Otac Joakim govori o programu verske zajednice
 
Ne verujem da može da se živi po Jevanđelju bez zajednice. Prema tome, mislim da je razlog što Rusija, kao i Amerika i svi drugi – Grčka, Jugoslavija, sad Srbija, sve ove zemlje grozno pate zato što Crkva ne živi u zajednici.
Evo šta predlažem. Mislim da u svakom gradu treba da se uspostavi bratstvo pravoslavnih vernika. To bratstvo treba da ima nekoliko različitih delova. Jezgro treba da čine muškarci i žene koji su spremni da žive po Jevanđelju na ekstremno radikalan način. Počeli bi živeći tako godinu dana. Obećali bi da će da žive u poslušanju. Obećali bi da će da žive u siromaštvu, da ništa ne poseduju. Obećali bi da će da žive celomudreno. Da se mole zajedno, da žive zajedno i da služe svome bližnjem. To je jezgro.
Onda bi veća grupa živela u svojim kućama, ali bi dolazila da se moli zajedno sa ovom manjom grupom i obavezala se da će da živi u poslušanju, siromaštvu i celomudrenosti unutar zajednice i dolazili bi od petka do nedelje i ostajali bi u zajednici, jer je najveće iskušenje za naše mlade period od petka uveče do ponedeljka ujutru. Ovako bi imali ljubav i podršku, molitvu i sud jako predanih ljudi.
I onda treća faza je izlaženje i jevanđelizacija u grupama. Ovo je moguće. Treba vam neko ko stalno živi u zajednici i ko će da je vodi. Treba da služite i da počnete da živite kao hrišćani koji veruju u Jevanđelje, a ne u svet. Ako bi svaki grad imao jednu ovakvu zajednicu ponovo biste zadobili svoju pravoslavnu zemlju. Verujem u to. Ima li dobrovoljaca?
[Neko je prokomentarisao da ide u manastir.] Ne u manastiru. Ne u manastiru. Čitajte Dela Apostolska. Nisu bili monasi. Živeli su zajedno i delili sve, bili su poslušni svojim starešinama i živeli su celomudreno i sveto. Služili su svojim bližnjim i propovedali Jevanđelje. To tražim. Ima mesta i za venčane. Možete da budete venčani i morate da budete vančani i celomudreni. Venčani parovi koji nisu celomudreni žive u grehu. [Neko dodaje: „Godinu dana?“] Da, za početak, a onda ćemo da vas pustimo da tako živite celog života.
Ima li dobrovoljaca? Dva, tri, četiri, pet, šest. Jeste li ozbiljni? [O. Joakim gleda u sveštenika, domaćina skupa, i kaže: „O vi maloverni.“] Rekao je da niko neće da se javi! Ako pokažete Jevanđelje ljudi će ga poželeti. Ljudi ne žive po Jevanđelju jer ga ne čuju, ne vide ga, ne mogu da ga dodirnu. Pre nego što odem hoću vaša imena. Ozbiljan sam.
Sredite vaše kuće, ovde. [O. Joakim pokazuje na srce.] I budite voljni da ponudite svoj život Hristu na godinu dana. Pričaćemo. To je moja ideja. Biće to najbolje što ste ikad uradili, ali i najteže što ste ikad uradili. Najbolje je što volite Hrista, živećete u Njegovoj Crkvi, volećete bližnjeg, a najteže je što ćete morati da se odreknete sebe, da prestanete da volite sebe. To je krupno. Hristos nije strog, vodiće On računa o vama. A demon samoljublja i samosažaljenja… to je borba.
 
21) Potrebna je podrška nadležnog episkopa…
 
Pitanje [Pita sveštenik.]: Ovo o čemu ste govorili ja živim. Ja sam sveštenik-misionar. Da bi se imala takva zajednica u svakom gradu je potreban bar jedan sveštenik koji je spreman, a to je nemoguće bez saglasnosti nadležnog episkopa.
Odgovor: Apsolutno, oče. Ali ja čvrsto verujem da ako skupimo deset sveštenika u Sankt Peterburgu, od oko dve hiljade koliko ih ima, koji su spremni da pokušaju i ubedimo ih da provedu šest meseci posteći, moleći se, služeći bdenja, služeći siromašne i onda odemo u svom smirenju i iskrenosti kod vladike i pitamo ga da sačuva svoja čada, šta mislite? [Sveštenik odgovara: složiće se.] Apsolutno, ali mora da počne molitvom, odricanjem sebe i svetošću sveštenika. Lako je govoriti. Imamo izraz u engleskom jeziku: stavi svoj novac gde su ti usta. [Lako je pričati, dokaži! – prim. prev.]
 
Hvala vam svima. Vratiću se u maju i dolazim da vas pokupim. [Neko je pitao kada se počinje.] U junu. [Neko je pitao da li se ide u Njujork.] Ovde! [Domaćin, sveštenik se prekrsti i kaže „Slava Bogu“ uz smeh.] Možete da dođete i u Njujork.
 
22) Ako sretnete Gospoda Isusa Hrista na ulici…
 
Pitanje: Ako bih hteo da dovedem beskućnika u kuću moji roditelji se ne bi složili. Gde je ta linija razgraničenja, kako mogu da vršim volju Božiju?
Odgovor: Ako izađeš na ova vrata večeras i prođeš kroz baštu da bi izašao na ulicu, zamakneš za zgradu i pred tobom stoji, totalno fizički pred tobom stoji Isus Hristos. I On ti kaže: „Vitalije, povedi me kući, nemam gde da živim.“ – „Ne mogu, moji majka i otac se ne slažu.“ Ne bi bio problem. Da te pitam, da li bi mu to rekao? [Vitalije nešto pita, a o. Joakim mu kaže da na pitanje ne odgovara pitanjem.] Odgovori mi na pitanje. [Vitalije kaže: „Znači mogu da uzmem od jednog i dam drugome? Nije moja kuća.] Ne sarađuješ, možda ćemo morati da se svađamo. Gospod u Jevanđelju pita: „Ko je tvoj bližnji?“ Gospod nam je rekao da to uradimo, a mi imamo svaki mogući razlog i opravdanje da to ne uradimo. Oni koji prate Jevanđelje biće na ulici, koristi priliku. Porodica će da te se odrekne, ljudi će reći da si lud, ljudi koje hraniš i primiš kod sebe će te pljačkati, a možda će čak i da te ubiju. Ali ako to ne uradiš nemaš život svejedno. Imamo li izbora? Ako verujemo, nemamo izbora. Ako ne verujemo imamo mnogo razloga zašto ne verujemo. Jednostavno, koliko veruješ? Verujem da ako bi svi koji sebe nazivaju pravoslavnima u Sankt Peterburgu proveli svoj život služeći Jevanđelju do smrtnoga časa, ne biste imali dovoljno crkava da prime sve ljude koji žele da budu pravoslavni. Ja to verujem. Možda sam lud. Jesam lud. Treba biti lud da biste sledili Jevanđelje. Nije praktično. Sa praktične tačke gledišta, potpuno si u pravu. Ali ja nisam praktičan.
 
[Učesnici zahvaljuju ocu Joakimu: „Hvala, oče!“]
 
Dajte mi vaša imena.
 
[Kraj]
 

Sa engleskog preveo:
Ivan Tašić

Lektura:
Rodoljub Lazić

Izvor:
Shiarhimandrit Ioakim (Parr) o missionerstve

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *