Питање:
Оци молим вас да прокоментаришете ово. Молим да не прескочите одговор. Ово је на 392 страни форума Мирољуба Петровића. хттп: //www.цреатион6даyс.цом/дискусије/форум/виеwтхреад.пхп? форум_ид=7&тхреад_ид=4πд=10052#пост_10052 Нико нема из Цркве да овом човеку који заводи младе људе који о вери не знају ништа каже да то што ради није добро. Оци ако ви то можете било би нам драго свима, а ако не можете ваљда ће се наћи неко. Дотле ће овај протестантски настројен човек који за себе каже да је православни хришћанин, упропастити многе младе људе. Иначе његови ЦД се продају по неким нашим црквама. Иначе ово је само један од „бисера“ Мирољуба Петровића
Нектарије је написао: Господине Мирољубе јел мозете да ми објасните ста је Господ Христос од Великог петка, кад је разапет па до недеље кад је васкрсао, радио? ! Мирољуб Петровиц је написао: Па ако сам објаснио ста се десава кад цовек умре, онда сам објаснио и ста се десило са Исусом од распеца до васкрсења. Исус је дакле био мртав или библијским језиком рецено „спавао је“. Нигде Он није „силазио“, нити постоје дусе у ад-у. Сви умрли једноставно цекају васкрсење, а то „силазење у ад“ је катастрофално погресна интерпретација Петрове посланице у којој се казе да је „Исус васкрсао оним Духом (мисли се на Бозји Дух или Свети Дух) којим је проповедао духовима у тамници у Нојево време“. Тако казе нас лос превод, иако се и из њега мозе разумети ста је аутор зелео да казе. Дакле, Исус је у време Нојево проповедао својим Духом (Светим Духом) људима који су зивели у греху (библијским језиком били су у „тамници греха“) . Текст казе: „И реце Бог: Неце се мој дух до века прети са људима јер су тело“ (1. Мојсијева 6) Тим истим Светим Духом којим је позивао људе на покајање у Нојево време, Исус је био васкрснут трецег дана након распеца, и то је то. Нема никаквих дуса у аду, нити „силазења“ итд. Исус је једноставно „спавао“ од распеца до васкрсења (ако користимо библијску терминологију) .
Боривоје
Одговор:
Драги Боривоје, Лично не видим ни један једини разлог због којег бих у овом тренутку поверовао да тек сада Господ Бог, преко Мирољуба Петровића и његових учитеља, открива своме вољеном стаду да су безбројни Оци, велики светитељи и учитељи васељене, пастири благоразумног стада Христовог, током последњих два миленијума “катастрофално погрешно интерпретирали Петрову посланицу”, за шта их Г. Петровић оптужује. Уосталом, када погледам текст, не видим у њему никакве велике тешкоће за разумевање, која би могла да евентуално изазове такву и толику, многовековну “катастрофу у интерпретацији”, код толиких научника, светих Отаца, па и читаве Цркве.
Наш превод не говори онако како га цитира Мирољуб Петровић. Св. ап. Петар каже: “Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен телом а оживљен духом, којим и проповеда духовима у тамници.” (И Петрова 3, 18 – 19.) Ако је наш превод за Мирољуба Петровића “лош”, ево и превода Неw Јерусалем Библе који су сачинили и потом много пута проверавали, многи признати научници, преводећи са јеврејског, арамејског и грчког језика. Енглески превод је вероватно, већини читалаца најлакши: “Цхрист химселф диед онце анд фор алл фор синс, тхе упригхт фор тхе саке оф тхе гуилтy, то леад ус то Год. Ин тхе бодy хе wас пут то деатх, ин тхе спирит хе wас раисед то лифе, анд, ин тхе спирит, хе wент то преацх то тхе спиритс ин присон.” (И Петер 3: 18-19) Ако је потребно, могу се упоредити и други преводи од најстаријих до најновијих, трудом безброј проверених научника. Не могу да поверујем Мирољубу Петровићу на “лепе очи” и његовим изворима, јер су очи светог апостола Петра гледале Христа, а за њихове – не бих волео да погађам у кога или шта тренутно гледају…
Неко је рекао: Нисам кокош и не могу да снесем јаје, али знам шта је мућак! Тако и ја, нисам толико духован да досегнем Божије и свете тајне, али у овом објашњењу препознајем безживотни мућак који оставља траг међу људима већ сувише дуго…
Склон сам да радије верујем оно што Црква верује, као што каже и древна молитва, коју вековима сваки православни свештеник на свету исповеда до данас, у Олтару, пред Светим Престолом, кадећи пред почетак Свете Литургије: “У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником и на престолу си био Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући Неограничени! ” Преподобни о. Јустин каже: – Као свети сутелесници Богочовечанског тела Цркве Христове, свети Оци ум Христов имају. Они и мисле умом Христовим; зато су им и мисли свете, и пуне богочовечанске истине и бесмртности и вредности. Таква је и следећа мисао Светога Исидора Пелусиота: “Својим рђавим делима ми одгонимо од себе Духа Светога кога смо примили. Смрћу бесмртне душе назива се одлазак Духа Светога од ње. Као што је тело живо када је душа у њему, тако је и душа жива када је у њој Дух Божји. И као што по растанку са душом тело остаје мртво, тако и по одласку Духа Светог душа губи блажени живот, не претварајући се у ништа, него продужујући живети животом који је гори од сваке смрти.“
Мирољуб Петровић и његови извори говоре своје мишљење по овом питању, попут познатог философа В. С. Соловјева: „Вечне муке – ах тај гнусни хришћански догмат…! ” Али, ја бих волео да верујем да сам духовни син Цркве Христове, која тако верује и исповеда, духовни син и наследник ових великих Отаца и васељенских учитеља, а не Мирољуба Петровића и његових теорија. Заиста, штета је велика када се такав развијени ум не бави здравом науком и не спаја са Божијом, таворском и нествореном светлошћу, већ са заслепљујућим светиљкама попут варљивих блистајућих реклама трговачког света.
Нама људима се Сам Господ заклео: „Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и сјеме твоје! “ (ИВ Мој. 30, 19.) Ове речи ће можда, некима зазвучати сурово. Али то је та истина о којој говори и Сам Господ Бог. Пред сваким од нас стоји дакле, избор између живота и добра – и смрти и зла. Како нас уче Свети Оци, живот – то је пут богопознања, то је живот по Богочовеку Христу, живот у Цркви. Смрт – то је све остало. На свакоме је да изабере. Молим се Господу да сви изаберемо живот а не духовни или душевни „сан“, који је гори од смрти… Поздравља те, о. Срба
