Материјализам

Питање:
Помаже Бог, Имам једну недоумицу већ годинама па бих вас молио да ми помогнете да коначно престанем да мислим о томе. Занима ме следеће, из Јеванђеља по Матеју: „А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати“. Читао сам на вашем сајту „Тумачење светог Еванђеља по Матеју“ од светог Теофилакта Охридског, где он на следећи начин тумачи горе наведени цитат: „ Царство Божје је уживање (вечних) блага. Оно се стиче праведношћу. Ономе који тражи духовна блага, Господ, у својој великодушности, даје и телесна“. Све је то мени било јасно и раније, чак сам се и на делу у једном периоду живота уверио у то, Богу хвала. Када нисам имао ништа овоземаљско, ни жеље за истим, а са друге стране сам се трудио да иштем само Царство Божије, било ми је више него добро. Био сам срећан и задовољан иако на први поглед како рекох, нисам имао ништа а истовремено имао сам све! Проблем је што с времена на време имам одређене проблеме и жеље за стварима које нису само и искључиво духовне (а далеко од тога да су против Бога…) . Једно време сам се понекад молио за те ствари (кажем понекад јер сам се бојао да не занемарим временом духовну страну живота) , а онда ми како станем на молитву падну на памет горе наведене речи Господа о најпре иштењу Царства Божијег, па одустанем од молитве. Касније сам се молио тако што сам прво читао молитвеник…па сам се тек на крају молио за решење овоземаљских мука и невоља.Дакле и буквално сам практиковао горе наведени цитат. Али опет је проблем био што сам временом брзао са молитвом и једва чекао да стигнем до тог „другог дела молитве“ који ми је постајао пречи. На крају дигнем руке и престанем да се молим за било шта сем за духовна добра, за Царство Божије. И све би то било добро да с времена на време не помислим како ми нико неће бити крив што нећу успети да решим одређене проблеме. Помислим како сам могао и требао да се молим јер се тада сетим и ових речи Господа: “ И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се“. Свети оци кажу да се треба искључиво молити за духовно, па наводећи и горе цитате, али шта је онда са молитвама за трговину, за проналажење украдених ствари… С поштовањем,
Петар


Одговор:
Драги Петре, Када говориш о томе да си се молио за ствари које нису чисто духовне, у свом питању наводиш неке различите ствари: 1 – да мислиш о материјалним стварима
2 – решење овоземаљских мука и невоља
3 – да желиш да решиш одређене проблеме
4 – молитве за трговину, за проналажење украдених ствари…
Нема другог одговора који би обухватио све ове разне теме, осим онога кога си већ навео: „иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати! ” Али, да покушам да одговорим по реду: 1- ти би желео да ти ми помогнемо да коначно престанеш да мислиш о материјалним стварима и посветиш се духовним. Монаси су се удаљавали у пустиње и бежали од света, како би се ослободили помисли на материјалне ствари. Подвизавали су се читавог живота како би стекли бестрасност и непостојање жеље за материјалним добрима и удобностима. Само ретки међу њима су успели да достигну то стање бестрашћа, и то након многих година или деценија труда и духовне борбе. А ти тражиш да ти ми помогнемо да коначно престанеш да мислиш о томе! ? ! То нама није могуће. То се постиже побожношћу и дуготрајним вежбањем у стрпљењу и смирењу.
2 – У принципу, ми стално молимо Господа „да нас избави од сваке опасности, гњева и невоље…” – то је прозба на сваком богослужењу и нема ништа лоше у томе.
3 – Молити се Богу да нам помогне да решимо неке своје проблеме, такође није лоше, јер ми пре сваког посла и задатка, нарочито пре решавања каквих важних питања, треба да се помолимо Богу и затражимо да нам упути свога анђела чувара да нас руководи и да нам помогне. Захвални смо Богу за досадашњу помоћ и сећамо се да без Њега не можемо ништа чинити.
4 – Што се тиче молитве за трговину – не знам одакле ти таква идеја? Никада нисам чуо за молитву за добру трговину или за проналажење украдених ствари… Изгледа да ми нисмо свесни пред киме стојимо и коме се молимо? Зар неби било непристојно, на пример, отићи код гувернера народне банке Србије и молити га да утиче на службеницу шалтера у Кривој Паланци да буде љубазнија са клијентима и да не пушта људе преко реда? Или на пример, да неко искористи пријем код власника компаније Фијат да би га упитао да утиче на његовог механичара у Сурдулици да му поправи кола како треба и да му не наплати превише? Или, шта да кажемо када би неко отишао код енглеске краљице и замолио је да она лично ургира како би службеник општине Вага Вага у Аустралији издао дозволу за отварање локала на кућном плацу? Свакако да би ове молбе биле сасвим неумесне. А ми стојимо – не пред неким земљаским моћником или богаташем, већ – пред Господом Сведржитељем неба и земље. Ми имамо Крсну славу, имамо анђела чувара, имамо небројене светитеље који су на земљи поживели и Богу угодили. Они нас могу научити како да се молимо. Наше молбе треба да буду пригодне Ономе кога молимо.
Једна људска душа је скупља од читаве материјалне васионе. Од Бога треба тражити избављење од духовне смрти, треба се трудити у томе. Господ не чини оно што ми можемо. Он чини оно што ми не можемо. Он не жели лењиву децу, већ оне који се труде у ономе што је заиста добро и корисно. А зостале, мање ствари, треба се уз молитву потрудити да наш свакодневни и практични живот буде Богу угодан.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *