Квасни или бесквасни хлеб

Питање:
Помаже Бог! У једном одговору о. Србе на питање о квасним и бесквасним хлебовима, отац је рекао да у православној Цркви користимо квасни хлеб јер је Христос на последњој вечери користио квасни хлеб. Можете ли ми рећи како ми то знамо, с обзиром да је Јеврејска пракса била (а мислим и остала) да се за Пасху/Песах користе управо бесквасни хлебови као успомена на бекство из Египта. Зашто је Христос онда користио квасни? С постовањем
Константин

Одговор:
Драги Константине, Господ је заповедио Јеврејима: “Првога месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хљебове, па до двадесетпрвога дана истога месеца увече” (Изласка 12, 18.) А у Јеванђељу се каже: “Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха” (Лк. 22, 1.) И “Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили. Али говораху: Не о празнику, да се народ неби побунио.” (Мк. 14, 1-2) Из Јеванђеља се види да је Христос извршио Тајну вечеру пре него што је наступио јеврејски празник Пасхе. А као што се види из књиге Изласка, Јевреји су бесквасне хлебове почињали јести тек на Пасху, која се слави 14. дана првога месеца Нисана и то увече. У тексту Св. Писма, на грчком се од првих векова просфора – хлеб за Литургију, назива артос – квасни хлеб, за разлику од азимон – погача без квасца. Св. Симеон Солунски наводи јеванђеље од Луке, 22. глава 19. стих, где се каже: “Узевши хлеб (артос) заблагодари, преломи га и даде им говореħи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.” И у Римокатоличкој цркви је све до 8. века био у употреби искључиво квасни хлеб. Више о томе имаш у књизи Патр. Павла “Да нам буду јаснија нека питања наше вере” – треħи део, Београд, 1998. стр. 11. Поздравља те, о. Срба