Кумство и сродство

Питање:
Поштовани оче, већ сам Вам поставила питање, али нисам изнела све детаље, тако да то додатно чиним. Моја мајка је крстила још као дете моју садашњу најбољу другарицу и била кума њеним родитељима на венчању. Пошто смо обе јединице заволеле смо се као сестре. Она се удала за једног брата, а ја сам у вези са његовим рођеним братом, која ако Бог да води ка браку ускоро. Ја бих волела да ми она буде кума на венчању у Цркви. Да ли је то дозвољено? И да ли има икаквих препрека за венчање у цркви мене и мог дечка? Поздрав
Ивана


Одговор:
Драга сестро Ивана, Ти и кумче твоје мајке сте заиста сестре по рођењу, ти си телесна (крвна) кћерка твоје мајке, а твоја „другарица“ је духовна кћерка твоје мајке. Вас две се налазите у другом степену духовног сродства. Кад се твоја духовна сестра уда за младића кога је изабрала, ти ћеш и са њим бити у другом степену духовног сродства, обзиром да су муж и жена једно тело, по Божијој дефиницији првог брака: „Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се жени својој и биће двоје једно тијело“ (1. Мојсијева 2, 24) . Међутим, са братом њеног мужа ти ћеш бити у ЧЕТВРТОМ СТЕПЕНУ ДУХОВНОГ СРОДСТВА, али у побочној линији и ваш брак је дозвољен, без икаквог ограничења. Значи, твом евентуалном венчању са братом мужа твоје куме, ништа не стоји на путу. Што се тиче кумства на венчању твоје куме, која жели да јој ти будеш венчана кума (сведок) и поред тога што си са њом већ у духовном сродству преко крштења, у најмању руку мало је „претрпано“. Зашто да се све сабија у неколико личности, зашто твоја кума за другог сведока на венчању не затражи неку трећу личност, чиме би се проширио круг пријатељства. И овако, са твојим евентуалним браком са братом њеног мужа, сви ви улазите, морам да кажем, у неке врсте „врзиног кола“ у сродству. Ви се нећете снаћи како да се међусобно ословљавате, да ли ћете вас две бити куме или јетрве, како ће се ословљавати ваша деца, а сада додајете и сведочење на венчању (вероватно и у цркви) . По црквеном праву неће бити препрека да ти кумујеш на венчању својој куми, али постоји и обичајно право, оно што је народ стварао вековима. А у нашем народу никад није била „кума младина“, већ је био стари сват, поред венчаног кума. Тај нови обичај, који нема никаквог упоришта у обичајима српског народа, дошао је са запада, из обичаја римокатоличке цркве, као што нам је наметнут и Свети Валентин, уместо нашег Светог Трифуна. Изгледа да је само српском народу боље и вредније туђе од свога. Мој савет ти је, драга сестро, ако већ намераваш да се удаш за брата куминог мужа, да се на томе и задржиш, а кумство на њеном венчању да препустиш старом свату, како је то вековима било у српском народу. Благословен улазак у Часни пост теби и твојој фамилији жели о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *