Kрштено име

Питање:
Поштовани, Много ме радује што можемо да вам се обратимо на овај начин и дa решимо нека практична питања наше вере. Мене занима да ли крштено православно име може да се састоји од два имена, нпр. девојчица има световно име Сара Милена, родитељи и кума желе да се под тим именом и крсти. Од једног свештеника смо чули да крштено име не може да се састоји из два имена, већ да морају да се определе за једно, а други тврди да може, па вас молим да ми одговорите. Хвала
Славица


Одговор:
Драга сестро Славице, Код нас православних Срба сматра се, због специфичности језика и устаљене праксе у давању имена детету, да новорођено дете треба да има само једно име. Одређена одступања не чине правило. Ево само неколиких примера. Да не идемо у апостолско време и помињемо Симона Петра, наши владари из династије Немањића имали су сваки по два имена: Стефан-Урош, Стефан-Милутин (Немањић) . Но, ти изузеци не морају да узрокују правило и да ми почнемо давати по два имена на крштењу. У Православној, па тако и у Српској православној цркви, постоји Молитва за знаменовање детета, које добија име осмог дана по свом рођењу. Ову молитву чита свештеник над дететом у осми дан у цркви (на улазу, у припрати) или у кући породиље (пред иконом) . Свештеник тада даје и изговара и име детета (најчешће име Светога у који дан је дете рођено или који се слави у осми дан, а у договору са родитељима) . Свети Симеон Солунски каже да то име остаје и на крштењу, али у нашем народу се сматра да име „на знамењу“ не мора бити и крштено име. Тако, у том случају, наша деца могу да имају два имена: знаменовано и крштено, али се у Матичну књигу рођених и крштених уписује само име дато на крштењу. На Западу је то друкчије, не само кад је у питању крштење, већ нека деца одмах по рођењу добијају два, па и више имена. Недавно, кад је умро Ото фон Хабсбург, прочитали смо да је имао дванаест личних имена. У Немачкој, кад је код Срба постало готово помодно име Лука и кад су српске породице својим синовима хтеле да дају то име, немачке власти су се успротивиле, обзиром да у немачком језику име Лука је женског рода. Срби су тада морали, уз име Лука, да додају још једно мушко име (Петар, Марко…) , али је на крштењу изговарано само име Лука. Није ми познато да ли грађански закон у Србији дозвољава да се дете пријави и упише у Матичну књигу рођених са два имена. Ако је то дозвољено по ђрађанском закону, не значи да оба имена морају бити и крштена. И ту жељу родитеља и кумова, да свом детету и кумчету на крштењу дају два имена, треба схватити као помодарство, које са правилима Српске православне цркве нема везе. Ако тако може код католика и протестаната, код нас не може. Зашто смо ми спремни да лако прихватимо туђе обичаје, а своје, са којима смо живели вековима, једноставно да занемарујемо. Туђе поштујмо, али не нарачун свога идентитета. Мир и благослов Божји призива на Тебе и Твоју пријатељицу о. Душан

5 коментар(а)

  1. Postovani dobar dan,imam jedno pitanje koje me brine.Rodjena sam 1991 godine ali me jako dugo roditelji nisu krstili,kako sam odrastala sve vise sam zelela pravo da budem deo crkve i deo svoje vere,tako sam uspela dosadjujuci roditeljima da me krste.imam jednu zabunu,kuma i ja smo tada imale zelju da me krsti pod drugim imenom.Krstena sam u ime Andjela,a zovem se i dalje po imenu koje su mi eto dali na rodjenju.Kada se pale svece za zdravlje retko ko zna da je moje ime Andjela.Medjutim kada gocorim o tome ljudi govore da je to znamenje a ne ime,potpuno su me zvunili mozete li mi pomoci?Znam da sam sam za vreme svete tajne jasno cula da se krstava raba Bozija Andjela,smatram da je to moje ime a ne znamenje,zelim da promenim sva dogumenta u ime koje mi je dato.Hvala unapred.

  2. Ja sam Musliman, Srbin sam po nacionalnosti i mislim da je glupo da držite do nekih nacionalnih običaja, jer jedna religija nema veze sa jednom nacijom. Neka svako daje imena deci u skladu sa verom kojom pripada, tj. Sa Islamom i Hrišćanstvom.

  3. Poštovanje! Sin Aleksandar nam se krsti 4. maja. Da li postoji mogućnost da mu kršteno ime, po našoj želji, bude Dimitrije? Hvala unapred na odgovoru

  4. Donekle mi je jasna ta zavrzlama oko imena, ali prilicno je zapravo jednostavno. Ako nece da upisu Luka – Lukas je to isto ime, samo prilagodjeno jeziku, u ovom slucaju nemackom. Isto kao sto je nebitno je li Filip, Filipe, Филип, Philip, Phillip, Philipp, Phillipp… Na kraju, jedini cilj treba da bude da, naravno uz Boziju volju i milost, pomognemo nasoj deci odu u raj.

    Moram priznati da me je srpski nacionalizam odvratio od vere 90-ih, od tada nijednom nisam pristustvovala liturgiji. 20 godina, a sve vreme sam verovala u Boga. Onda se sve promenilo prve Badnje veceri (24. decembra) u Nemackoj koju sam provela sa komsijskom porodicom, u njihovom domu, i sa kojom sam otisla na misu. I na jos jednu na Bozic. I jos nebrojano njih posle toga. To je ono sto otvara i otopljava srce ljudima i vodi ka Bogu – otvorena vrata doma, zelja da se podeli sve, pa i vera. A ne gordost i cirilica.

    Posle 5 godina donela sam odluku krenuti na katihizis i sledeceg Uskrsa, ako Bog da, primiti prvo pricesce u zivotu. A nije moralo biti tako, moglo je biti mnogo drugacije. Zato ovde i pisem, mozda neko oseti koliko bola i nedostatka je doneo.

    • Стефан

      Православна Црква једина чува Христово учење и Православна Црква је Црква коју је сам Христос основао. Заједнице на западу су отпале од праве Христове Цркве. Једино Православно Крштење је право Крштење, једино истинита Црква Христова има Свете Тајне. Једино се православни могу молити само са православним. Молитва са другим западним верским заједницама, које себе сматрају Хришћанима је тежак преступ портив Бога и Његове Свете Цркве. Ако немамо исту веру тј. исте догмате не можемо бити ни логички иста заједница, а свако ако разумете шта је Црква морате схватити да они који су део Цркве Христове имају везу са Христом као деолови Тела Његовог. Ако сте се сусрели са људима који су површно схватили веру и који су је просто видели само као део националног идентитета, што је погрешно и жалосно, опет то није био разлог да Вас то одвртаи од вере. Каква је лична вера ваша ако Вас неко може одвојити од вере у Христа? То је Ваш грех и не требате ни кривити, ни осуђивати друге. Деца треба да буду Крштена, ако Бог узме Крштено мало дете к Себи нема разлога бојати се за Његову душу, али треба да васпитавамо децу својим примером, хришћански, да настојимо да имамо љубав према Христу и да ту љубав пренесемо на децу, јер ако не буду живели Христом, а само се буду Крстили неће бити спасени већ и више осуђени. Што се тиче Православног Крштења Крштење се правилно врши трократним погруживањем, а не поливањем или још горе кропљењем, ово је погрешна пракса у нашој Цркви која је критикована и ако се може сматрам да је боље наћи Цркву где ће се Православно Крштење извршити са трократним погруживањем у име Свете Тројице, мада ће Бог уважити и другачије изведен чин Крштења, које врши православни Свештеник, како сам чуо да је рекао Свети Владика Николај Жички , али ће одговорност пасти на Свештеника који тако врши чин Крштења. Што се тиче имена и облика имена и ћирилице, они су део народног идентитета, сви људи имају корен у свом народу, како је рекао Свети Николај Јапански, и треба их чувати. Они свакако нису у равни као Православна вера, али јесу особеност једног народа у нашем случају православног, то је део наше православне културе у ширем смислу можда али ипак рекао бих и правсолавне културе, а такође и историје и идентитета, треба то чувати. Сваки народ има нешто своје, зашто би требало да то мења за туђе, ако је то његово добро? Наравно мислим на културолошке одлике, само је једна вера права од једног правог Бога која се чува у једној правој Цркви Његовој. Не треба бити горд и годити се било самим собом било децом својом или пореклом и народом својим, узвишавати га изнад других без резервно и без смисла из чисте гордости, али треба имати љубав према ближњима, сматрам да то важи и према свом народу и савременицима и прецима и потомцима и чувати културолошке елементе тог народа, поготову што је наш народ посвећен у Православље, мада нажалост данас велика већина није заиста Православна. Народу данас није толико битан однос са Богом, нису му битни ближњи и однос са ближњима , нису му битна егзистенцијална питања (не мислим на чисто материјану егзистенцију), ни културолошка питања, ни идентитетска питања…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *