Kрштено име

Питање:
Поштовани, Много ме радује што можемо да вам се обратимо на овај начин и дa решимо нека практична питања наше вере. Мене занима да ли крштено православно име може да се састоји од два имена, нпр. девојчица има световно име Сара Милена, родитељи и кума желе да се под тим именом и крсти. Од једног свештеника смо чули да крштено име не може да се састоји из два имена, већ да морају да се определе за једно, а други тврди да може, па вас молим да ми одговорите. Хвала
Славица


Одговор:
Драга сестро Славице, Код нас православних Срба сматра се, због специфичности језика и устаљене праксе у давању имена детету, да новорођено дете треба да има само једно име. Одређена одступања не чине правило. Ево само неколиких примера. Да не идемо у апостолско време и помињемо Симона Петра, наши владари из династије Немањића имали су сваки по два имена: Стефан-Урош, Стефан-Милутин (Немањић) . Но, ти изузеци не морају да узрокују правило и да ми почнемо давати по два имена на крштењу. У Православној, па тако и у Српској православној цркви, постоји Молитва за знаменовање детета, које добија име осмог дана по свом рођењу. Ову молитву чита свештеник над дететом у осми дан у цркви (на улазу, у припрати) или у кући породиље (пред иконом) . Свештеник тада даје и изговара и име детета (најчешће име Светога у који дан је дете рођено или који се слави у осми дан, а у договору са родитељима) . Свети Симеон Солунски каже да то име остаје и на крштењу, али у нашем народу се сматра да име „на знамењу“ не мора бити и крштено име. Тако, у том случају, наша деца могу да имају два имена: знаменовано и крштено, али се у Матичну књигу рођених и крштених уписује само име дато на крштењу. На Западу је то друкчије, не само кад је у питању крштење, већ нека деца одмах по рођењу добијају два, па и више имена. Недавно, кад је умро Ото фон Хабсбург, прочитали смо да је имао дванаест личних имена. У Немачкој, кад је код Срба постало готово помодно име Лука и кад су српске породице својим синовима хтеле да дају то име, немачке власти су се успротивиле, обзиром да у немачком језику име Лука је женског рода. Срби су тада морали, уз име Лука, да додају још једно мушко име (Петар, Марко…) , али је на крштењу изговарано само име Лука. Није ми познато да ли грађански закон у Србији дозвољава да се дете пријави и упише у Матичну књигу рођених са два имена. Ако је то дозвољено по ђрађанском закону, не значи да оба имена морају бити и крштена. И ту жељу родитеља и кумова, да свом детету и кумчету на крштењу дају два имена, треба схватити као помодарство, које са правилима Српске православне цркве нема везе. Ако тако може код католика и протестаната, код нас не може. Зашто смо ми спремни да лако прихватимо туђе обичаје, а своје, са којима смо живели вековима, једноставно да занемарујемо. Туђе поштујмо, али не нарачун свога идентитета. Мир и благослов Божји призива на Тебе и Твоју пријатељицу о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *