Крштено име

Питање:
Прочитала сам текст оца Душана о именима, која се добијају на крштењу. Ја сам крштена у 21. години у католичкој цркви. Међутим 2. 5. 1998. године отишла сам на Острог са мужем и као услов за венчање тражено је да се крстим, што сам и учинила, јер тамо не признају крштење католичке цркве. Пошто је то било масовно крштење нисам сазнала ништа о свом крштеном имену. Кад сам се вратила у своје место, свештеник ме је критиковао што сам се поново крстила, јер црква признаје само једно крштење. Какве су последице овога и имам ли ја крштено име?
Snezana


Одговор:
Драга сестро Снежана, у праву је био твој надлежни свештеник, који се љутио на тебе што си ишла у Острог на крштење. Ако сте вас двоје били у грађанском браку и пожелели да се венчате и у цркви, требали сте о томе да разговарате са својим свештеником. Тада би вам он препуручио, или мешовити брак, који Православна црква признаје, или твој прелазак у Православну веру. За тај поступак предвиђена је најпре припрема, катихуменат, а постоји и богослужбени чин присаједињења, где се врши и Света Тајна Миропомазања. Нису у праву они, који „не признају крштење католичке цркве“. У једном од претходних питања дао сам објашњење о томе које крштење Православна црква признаје. Да цитирам: Тумачећи 47. Правило Светих апостола (које гласи: Епископ, или презвитер, ако изнова крсти онога, који у истини има крштење, или ако не крсти онога, који је од нечастивих био оскрвњен, нека се свргне; јер се наругао крсту и смрти Господњој и није разликовао праве свештенике од лажних свештеника) , највећи канониста Српске православне цркве, епископ далматински Никодим Милаш, записао је и ово: „Правила тачно опредељују, какво се крштење, које није обављено у Православној Цркви и од православног свештеника, има сматрати неистинитим, те га дакле треба поновити. Наредбе тих правила имају се строго обдржавати и свако одступање од њих мора потпадати каноничкој казни. Наредбе тих правила имају искључиво да важе при суђењу о ваљаности крштења, обављеног ван Православне Цркве. Између данашњих неправославних вјероисповиједања, с којима смо ми у додиру, главно је римокатоличко. Никакво саборско правило са опћеобавезним значајем није прогласило, да не ваља крштење, које је обављено по прописима тога вјероисповиједања, те стога они, који из тог вјероисповиједања прелазе у Православну Цркву, примају се по односном чину, који је тачно прописан у требнику, али се крштење њихово признаје, те се дакле наново не крштавају.“ Неке одлуке Цариградске (1756.г.) и Московске (1620.г.) патријаршије, а које су биле донесене у ванредним приликама, не треба узимати за обавезне у свим Павославним Црквама, јер „се косе са опћом практиком источне цркве неколиких вијекова и могу се сматрати само ванредном мјером строгости, неопходно изазваном незгодним приликама времена, то исте наредбе и немају нити могу имати опћи значај“. (Правила Православне Цркве с тумачењима, Никодима епископа Далматинскога, Књига 1, Нови Сад 1895. године, страна 112–115) . Данас нема никаквог основа да се врши тзв. „масовно крштење“. Има доста свештеника, који могу сваког појединачно, дете или одраслог, крстити посебно. Света Тајна Крштења је јединствен догађај у животу сваког човека, одраслог посебно. Он се треба живо сећати сваког детаља Тајне у којој је активно учествовао. Он се одрицао се сатане, изјављивао је веру у Христа, читао је Символ вере. При масовном крштењу свештеник не може изговорити име новокрштеног, не може га поменути ни у јектенијама и молитвама. Не знам како си се пријавила за „масовно крштење“? Да ли је јеромонах у Манастиру затражио од тебе податке, сачинио пријаву за крштење и да ли те је питао за крштено име? Ако свега тога није било, онда ти и немаш крштено име у Православној Цркви, остало ти је име, које си добила на крштењу у католичкој цркви, а које си ти сигурно, кад си дошла на ред за крштење, изговорила свештенику, а он га је поновио у формули крштења. У сваком случају, кроз Свету Тајну Миропомазања, која је извршена непосредно по крштењу, ти си примила Православну веру и сада си Православна Хришћанка. Венчала си се у Православној Цркви и сигурно се у њој и причешћујеш. Нека ово буде поука и осталим верницима, да не занемарују своју парохијску цркву и свог свештеника, да све Свете Тајне и молитвословља траже и обављају у својој парохијској цркви, која води и одговарајући матичне књиге (крштених, венчаних, упокојених, присаједињених…) . Немојте сматрати да је крштење, или венчање светије и боље у неком манастиру (ма то био и Острог) , неголи у вашој парохијској цркви. Благословен нека ти буде Велики часни пост и Свето Причешће, о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *