Питање:
ДА ЛИ ИМАМ ПРАВО ДА СЕ ЉУТИМ СТО МОЈ СИН И СНАЈА НЕ КРСТЕ МОЈУ УНУКУ КОЈА ЈЕ ТЕК РОДЈЕНА, ИМА МЕСЕЦ ДАНА, СИН ЈЕ КРСТЕН А СНАЈКА НИЈЕ, ДОК ЈЕ МОЈА ЗЕЉА ДА УНУКА БУДЕ КРСТЕНА, НЕ ЗЕЛИМ ДА ИМ СУГЕРИРАМ АЛИ ИМАМ ЗЕЉУ У СЕБИ ДА ТО УРАДЕ. СТА И КАКО ДА СЕ ПОНАСАМ ПО ОВОМ ПИТАЊУ? ПОЗДРАВ
ЉУБИЦА
Одговор:
Драга сестро, јасно ти је да си мало закаснила са љутњом. Да си настојала утицати на сина, кад је одлучио да узме некрштену девојку, са којом није могао да се венча у цркви, да се та девојка пре склапања брака крсти, сада би ситуација са унуком била знатно лакша. Уосталом, снајка на крштењу своје кћерке не би могла ни учествовати, могла би само присуствовати и посматрати. Сада је разумљиво што син не може да „натера“ супругу да крсте кћерку, кад и мајка није крштена. Међутим, можда би син сада могао да искористи прилику, па да супругу наговори, да се крсте обадве. Па да крене и даље. Кад се супруга крсти, да се одмах венчају, како би кћерка била из законитог црквеног брака. Овако, ако би син крстио кћерку у овој ситуацији, у Матичну књигу крштених она би била уписана као „ванбрачно дете“. Као мајка имаш право да подстичеш сина, да као глава породице, решава своје породично стање. Не знам који су узроци да снајка није крштена као дете, да ли је син покушао да са њом разговара о њеном крштењу, па и онда о крштењу кћерке. Ако је снајка атеиста, ако не жели да буде крштена, онда ће и син имати велике тешкоће да издејствује њену сагласност за крштење детета. Ти можеш и треба да о томе разговараш и са сином и са снајком. Нећеш уцењивати, наређивати, већ родитељски саветовати. Ако си ти постојана у вери, ако си и сина тако васпитала, онда ће снајка бити у мањини, поготово ако вас двоје крштених будете убедљиви као верници, да покажете као је лепо бити хришћанин. Са жељом да твоја унука (а и снајка) буде ускоро крштена, духовно рођена, благословену Свету четрдесетницу жели ти о. Душан
