Крштење

Питање:
Помаже Бог, видим да је доста писано на тему кумства али и ја морам да Вам поставим питање из страха да не погрешимо. Наиме, супруг и ја смо се венчали млади, са двадесет година и тада је он за кума изабрао његовог пријатеља који нам је крстио оба детета. Односи са кумом током година су се гасили, он нам је замерао што не свраћамо, а супруг му замера што му се не јави када га позове већ му саопшти да ће га позвати касније, до чега не дође. Или му стави до знања да му је битније нечије туђе друштво. Заиста је долазио на славу и дечије рођендане, а касније је и то престало. Супруг никако не може да се нађе са њим, увек када га позове телефоном добије одговор од кума да ће га позвати касније и не јави се. Већ је и прилично љут због тога. Ја сам га смиривала речима да је заиста можда у гужви, да и ми нисмо свраћали, да има кривице и до једних и до других. Поврх свега, кум је почео и да се коцка (томе има више година) , дугује људима новац. Дакле, није дошло до конкретне свађе, већ све иде прећутно и непријатно. Бог нас је погледао, добили смо и треће дете и поставља се питање шта радити са кумством. Отприлике и он и ја осећамо и сматрамо да кум више није особа коју би требало питати да нам крсти треће дете тим пре јер је хладно одреаговао када га је супруг обавестио да смо добили још једног члана, а и када је хтео да се нађе са њим да поразговарају, опет је добио одговор да је на састанку и да ће му се јавити. Наравно, није се јавио. Ја се јако плашим да не направимо неку грешку. Четрдесет дана се приближава, а ми још не знамо шта да радимо. Унапред Вам хвала на помоћи и савету, да цела ова прича буде Богоугодна. И још нешто: код избора новог кума не треба да се водимо пријатељством него да тражимо моралну особу, активну у вери, без обзира на степен познанства?
Милена


Одговор:
Драга сестро Милена, Због великог броја питања нисам сигуран да ће овај одговор стићи на време, пре но што приступите крштењу вашег трећег детета. Кумство је у Православној цркви веома значајна институција, а у нашем народу је посебно велика част бити некоме крштени кум. Велика је част, али та част проистиче и из велике одговорности коју кум преузима на крштењу кумчета. Крштени кум замењује родитеље, он надокнађује малолетност детета и уместо кумчета се одриче Сатане, сједињује се са Христом и исповеда веру у Свету Тројицу, у Цркву Христову и њене Свете тајне, као и у опште васкрсење умрлих. Он даје обећање да ће његово кумче бити васпитано у православној вери, што је дужност родитеља, али кум води неке врсте наџора, а ако родитељи занемаре верско-морално васпитање, дужност је кума, као крсног оца (матере) , да родитеље опомене, па и да сам предузме васпитање. Зато се “пред кумовом тарабом капа скида”, а народ каже: “Бог – па кум”. Крштењем кум улази са породицом свога кумчета у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља и даље се рачуна и поштује као и крвно сродство. Нажалост, драга сестро, у вашем случају кум је затајио, не извршава своје обавезе као духовног оца ваше деце, не брине о њиховом одгоју и верско-моралном васпитању. Кумство није формалност. Обавеза кума није у томе да своје кумче “мази” поклонима, већ да му буде пример хишћанског моралног живота, да се кумче угледа на свог кума. По схватању нашег народа грехота је одбити, не прихватити се кумства, али је исто тако непожељно мењање кума, без стварног, озбиљног разлога. Код вас је, изгледа, заиста наступио озбиљан разлог за промену кума, обзиром да се ваш садашњи кум оглушује о своје обавезе као крсног оца свијих кумчади. У праву си кад кажеш да “код избора новог кума не треба да се водимо пријатељством, него да тражимо моралну особу, активну у вери, без обзира на степен познанства”. Не треба мешати пријатељство са кумством. Доброг пријатеља треба оставити да и даље буде добар пријатељ, јер избором за кума често се губи и пријатељ и кум. И треба тражити моралну особу, јер кум заиста треба да буде чистог и моралног живота, како би могао да буде живи узор своме кумчету. Јасно је да човек, који је дошао у сукоб са Црквом или ју је једноставно напустио, или води непристојан живот, не приличи да буде кум. И још је наш народ искуством дошао до закључка, да се са кумом не треба баш често виђати, јер постоји опасност да се у свакодневници кумови замере, а то је велики грех. Кад кум долази у кућу кумчета, то треба да буде породични празник. Ако сте једном погрешили, овога пута добро припазите, па свом трећем (а ако Бог да и четвртом) детету нађите честитог кума (воспријемника) , који ће знати да цени велико поштовање, које ће имати у вашој породици. Благословен почетак и ток Васкршњег поста жели вашој породици о. Душан

Comments are closed.