Кремација

Питање:
Помаже Бог, пре свега неизмерно хвала на вашем труду и душекорисним одговорима, који ми много значе да пронађем прави пут до Господа. Хтео бих да питам следеће: Недавно сам прочитао да се наша Црква противи кремирању покојника. Настојатељ манастира Липље, игуман Стефан, је рекао: „Немамо благослов да служимо опело људима, који пристану на кремирање. Прави Хришћанин није господар свога тела, пошто није ни његов творац.“ Шта се у том случају дешава са донаторима органа, који по мени чине племенито дело? Шта ће бити са њима, када дође време васкрсења? Опростите, ако је моје питање неумесно.
Недељко


Одговор:
Драги Недељко, поклањање и завештавање органа, ако то спасава нечији живот, јесте израз љубави према ближњем. Ако неко може да положи свој живот за своје ближње – а треба (упореди: „Пастир добри живот свој полаже за овце.“ Јн. 10, 11. и „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“ Јн. 10, 13.) , онда може и да поклони неки орган. Спаљивање мртвих је, у крајњем смислу, непоштовање према телу. Јер, наше тело није само некаква привремена „амбалажа“ за вечну душу, које се као безвредно паковање баца на ђубре или спаљује, него је и оно дар од Бога, позвано кроз васкрсење и преображење на живот вечни. Није лепо не понашати се с поштовањем према дару од Бога. Бог је уредио, из љубави према нама, да се тело привремено растане са душом. То је Његов дар и Његов промисао. Треба, дакле, оставити Богу да Он промишља о томе, а не узимати ствар у своје руке, правити се паметнији и спаљивати тај дар. Поздравља те, о. Срба

Један коментар

  1. Владана Поповић

    Слажемо се,у потпуности,да је Творац,сведржитељ све уредио по својој промисли. „Нека му је лака земља“ не каже се џаб у народу. Породица Поповић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *