Питање:
Постовани оце, Замолила бих вас за савет.Зелим себи помоци а не знам који је прави нацин.У браку смо цетири године супруг има 25година а ја 24 нисмо венцани и немам деце.заиста планирамо да се венцамо и сваке године планирамо али на крају ниста и знам да је наса греска и да треба да истрајемо у томе, а мени је огромна зеља венцања у цркви и најлепси цин у зивоту.Јако зелимо да имамо деце и погрсила сам сто се тице тога зато сто сам тразила спас код гатара и неких зена које би ми наводно помогле вероватно зато испастам.Мозда правдам себе али сам родјена у таквом окрузењу где је људима прво на памети неко ми је урадио несто, па сам и ја сама то помислила.ВЕРУЈЕМ У БОГА и знам да постоји и да це ми бог само помоци да добијемо дете и да це се десити једног дана и требам бити стрпљива али ми је стрпљење мало пољуљано али успевам се изборити. Оно сто ја зелим то је како да се оцистим грехова, да будемо на добром путу кајем се због свега и зелим радити по бозијој вољи, које кораке прве да уциним.Унапред хвала оце на одговору! ! ! ! ! ! ! ! ! !
Драгана
Одговор:
Драга сестро, Кажеш да си четири године у браку и да немате деце. Ова реченица баш није потпуно јасна, јер већ у следећој кажеш да нисте венчани. Значи ли то, да сте вас двоје у грађанском браку, а да нисте венчани у цркви? Ако је тако, онда би, пре свих испитивања зашто за четири године немате деце, требало да своју везу озаконите у цркви, да се венчате, да добијете благослов Божји, како би могли да отпочнете прави породични живот, у коме ће се рађати и васпитавати деца. Без благослова Божјег хришћани не започињу никакав посао, „без Бога ни преко прага“, а поготово такао значајну одлуку о заједничком животу и оснивању породице. Још давно, у Светом писму Старог завета, дат је човеку савет: „Ако Господ не сазида дом, узалуд се муче зидари“ (Псалам 127, 1) . Зато се с правом може рећи: ако Господ не сазида, благослови брак, узалудан ће бити сав труд супружника. Брачна зграда, у чијим темељима нема благослова Божјег, нема основног услова чврстине, стабилности и трајности. Зато није чудо што је велики број заједница без благослова Божјег кратког века и несрећан. Ако пак вас двоје живите у потпуно „дивљој“ заједници, ако ваш брак нисте ни грађански озаконили, ви живите у блуду и онда је сасвим јасно што вас Бог лишава ванбрачног порода. И како то обично бива, кад у заједници нема Божјег благослова, онда се траже разни сурогати, гатари, врачари или неке друге окултне „силе“. За себе кажеш да верујеш у Бога, а овамо идеш код врачара. Зар ниси читала или чула како Господ говори израиљском народу преко Мојсија: „Не обраћајте се врачарима и гатарима нити их питајте, да се не скрвните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати врачарима и гатарима, да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова“ (3. Мојсијева 19, 31) . Прави пут за ваш хришћански живот води једино уз благослов Божји. Зато, разговарај са својим „мужем“, отиђите заједно код вашег надлежног свештеника и закажите венчање. Он ће вам, сигурно, дати и додатне савете за ступање у брак, можда и неку корисну литературу. Немојте непотребно одлагати тај врло значајни чин у вашем животу. Кад примите благослов Божји кроз венчање, Бог ће вас благословити и породом. Имајте стрпљења и поверења у Бога. Благослов Божји у новој 2013. години Господњој жели твом животном сапутнику и теби о. Душан
