НАСЛОВНА » Молитва и Богослужење, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Како „постићи“ праву молитву Богу угодну?

Како „постићи“ праву молитву Богу угодну?

Питање:
Помаже Бог, оче Љубо. Благословите! Поставио бих само једно кратко питање, практичан проблем. Како „постићи“ праву молитву Богу угодну, односно како избјећи напаст прелести, с једне, и механичко изговарање молитве, с друге стране? Како се „провући“ између те двије опасности?
Бојан


Одговор:
Бог вас благословио Бојане! Свака разумна молитва Богу је угодна. Постоје разне врсте молитве и све оне приводе ка Богу, а посебно оне које не садрже само потражње него изјављују славословље и благодарење. Размишљање о Богу такође је молитва, и то она славословна и благодарна.
Како да се избегне напаст прелести? Управо и није тако тешко, заиста. Најсигурнија ограда од прелести је избегавање саког “штрчања”, истицања, показивања, издвајања, у стилу: ето то само ја радим а не ви, или ето до чега сам ЈА дошао а ви нисте. Човек може да буде у прелести ако сваки дан иде на причешће; ако пости мимо одређених постова; ако се сваки дан исповеда; ако бије поклоне када их не треба чинити; ако будући у браку насилно намеће монашка схватања живота и целомудрије (игнорисање брачних обавеза) , ако се свађа са људима да би доказао еванђелске истине онако како их само он схвата и разуме. и тд. Прелест је лично убеђење да све оно што радимо да је боље од других, да смо већи и да смо нашом заслугом спасени. Прелест је и то када машемо бројаницама испед носа других људи а никада их неупотребљавамо, а исто може да буде када дневно пребирамо по хиљаде чворића а да за то немамо благослов искусног оца – исихасте (духовника) . Прелест је опака ствар и религиозног човека који ради све по свом нахођењу може да доведе до психопатичности. Прелест је жеља за издвајањем из Киноније (Заједнице) што су на неки начин покушали да ураде синови Заведејеви, да је поводом тога Господ рекао основу благе вести коју он проповеда, да онај ко хоће да буде први треба често да буде и последњи, што је и сам показао изразитим смирењем када је опрао ноге својим ученицима. Најтеже је да се упадне у “молитвену прелест” ако се молитвеник придржава црквених правила и књиге молитвеника (али то је нижи степен молења) . Црква је увела Зборник молитава – моливеник, баш због тога да се избегне од разних умишљених својатарија. Касније духовник може да благослови да се остави молитвеник и пређе на “молитву срца”, или Исусову молитву, али од тада он мора озбиљно да мотри на своје чедо да не застрани. Заветно упражњавање Исусове молитве је привлачно, “романтично”, јер чини се да је то лако али уопште није тако. Најлакше ту људи падају у прелест. Када човек осети потребу да се помоли и користи Исусову молитву онда је она много корисна: рецимо за воланом; на улици; пред неки важан интервју за посао; операцију и сл., јер тада се јавља искрена и реална потреба а не нека дневна механичка обавеза – ах данас треба данаправим три хиљаде молитава а сутра ћу су потрудити да додам још сто – е то може да буде опасно! Ако се то контролише укроћавањем своје воље безрезервним послушањем према свом духовнику и управњамо онако како он каже онда се могу убирати велики плодови тог подвига.
Донекле је и механичко изговарање молитве (када мисли одлутају) боље од сваког не молења, јер се ипак улаже неки труд. Зашто св. Оци говоре о растрашћивању човека? Стално се помињу неке страсти а ми их обично их везујемо само за људску сексуалност, што није правилно. Страсти чине да за време наше молитве мисли одлутају: страсти – брига за послом, за парама, за градњу куће; за набавку огрева а често и за тренутни резултат звезде – све је то страст која нас одвалчи од богомислија – созерцања Његове Славе и Љубави према нама. Дакле, прави одговор на ваше питање био би овакав: Укроћавањем страсти ми можемо да избегнемо механичко изговарање молитве, што је епицентар учења подвижничког богословља отаца Цркве. Што је наше срце чистије то је наша молитва јача и благодатнија. Посао нимало лак ни једноставан! Смирење је противотров за прелест! Стално сазнање своје грешности и ништавности човека не може да доведе у духовно стање самовеличања. Док све супротно томе може. Ако сматрате да сте зрели за већи молитвени подвиг онда обавезно да нађете духовног оца који ће да вас брижно надгледа и с времена на време да провери вашу спремност на безрезервно послушање.
Ваш у Христу
О. Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *