Како да се борим против гнијева?

Питање:
Помаже Бог! Молим Вас за савет. У последње време се често гневим на супруга; раздражљива сам и свадљива. У суштини сам свесна свог лаког пада ал’, чини ми се, да се “интензитет “ мојих негативних осећања само појачавају у последње време. Којом молитвом да се борим против овог свог греха? Унапред захвална,
Н.Н.


Одговор:
Драга Н.Н Ђаво те искусава, али је Господ са тобом. А Он никада не допуста искушења која су јача од нас. Ти осећаш да би требала да поведеш борбу са неким, али то нису људи око тебе, већ нечисти дух који убацује мисли и осећања – своје „рекламе“ у наш ум. А ово је вероватно потребно да би се мало борила са својим сопственим помислима и тако задобила чистије и топлије срце и душу, за које си очигледно способна. Јер, плодови духовног труда и нашег напора воље ка добру, јесу: радост, мир и љубав у Духу Светом. Међутим, ђаво, који је човекоубица од почетка, жели да нам украде ове драгоцене дарове. Умесно је питање: да ли могу демони против наше воље да завладају нашом душом? На њега одговара Свети Кирило Јерусалимски: „Душа је слободна, и ђаво, иако може да намами ипак нема власт и да нас принуди да нешто радимо против воље“. „Нечисти духови“, каже Свети Јован Касијан, „не продиру у тела оних које су победили никако другачије него претходно завладавши њиховим умовима и помислима. Обназивши умове од ‘одеће’ страха Божијег, од сећања на Бога, зли духови их нападају, као ненаоружане… Из наведених речи се види да ђаво мора прво да завлада нашим умом да би завладао нашом душом. Преподобни Нил Сорски: „Помисао сујете је много сложенија од свих осталих… Из самозадовољства ће се изродити осуда ближњих и завист према њима, а одатле није више далек прелаз ка тежњи да им се стварно нанесе штета, то јест није тешко постати чедо ђавола, који све своје активности усмерава на погибао човека.
Св Нектарије Егински: Не желим да тугујете и да се смућујете због онога што вам се догађа супротно вашој вољи. Једна таква (неумерена) жалост сведочи да постоји егоизам. Чувајте се егоизма који се крије под формом праведности. Искушења се попуштају да би се откриле скривене страсти, да би биле побеђене и тако се душа исцелила. И искушења су знак божанске милости. Међутим, потребно је да се и ми трудимо да увек будемо будни и опрезни, да сами себе не уваљујемо у искушење. Трудите се да сачувате у срцу своме радост Духа Светога и не допустите нечастивоме да излије у њега своју горчину. Пазите! Пазите, да се Рај који је у вама не претвори у пакао. Владика Николај, Пролог, расуђивање за 3. септембар: Онај ко хоће да се спасава мора неминовно бити послушан духовном началству. Без те послушности човек може и поред најбоље жеље за спасењем да оде у пропаст. Св. Максим Исповедник објашњава како се стиче љубав: „Који верује Господу боји се казне, а који се боји казне уздржава се од страсти. Који се уздржава од страсти (трпељиво) подноси невоље. Који трпи невоље имаће наду на Бога. Нада пак на Бога ослобађа од земаљске пристрасности, а ум ослобођен ове имаће љубав према Богу. Победу у борби, благослов, мир и радост од Бога ти жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *