НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ЈЕДАН ВАЖАН ПРЕДЛОГ (О ЖИТИЈАМА СВЕТИХ)

ЈЕДАН ВАЖАН ПРЕДЛОГ (О ЖИТИЈАМА СВЕТИХ)

ЈЕРОМОНАСИ ЈУСТИН ПОПОВИЋ И ИРИНЕЈ ЂОРЂЕВИЋ
ЈЕДАН ВАЖАН ПРЕДЛОГ
Житијама Светих)
 
Два наставника и васпитача Богословије Светог Саве у Ср. Карловцима поднели су Професорском савету своје школе реферат који дубоко задире у интимни духовни живот наше Цркве и њеног свештенства, а нарочито у погледу одгајивања и образовања богословског подмлатка у нашим Богословијама. Тај реферат гласи:
 
„Професорском савету Богословије Светог Саве.
Наставничка, а нарочито васпитачка дужност дала нам је непобитне доказе да је душа наше школе у опасности. У опасности је, јер је систем наставе схоластички безживотан и протестантски механичан; у опасности је, јер нашој православној богословији недостаје оно што je специјално православно: недостаје оно што Православље издваја од свега неправославног. Гледано кроз призму наше наставе, Православље је библиотека, која се може студирати, а не живот, који се мора живети. Православље се предаје неправославним методима, позајмљеним са неправославног Запада: и није чудновато што су наши савремени свештеници, у доста случајева, протестантски или католички настројени, и са јавним или тајним склоностима ка Католицизму и Протестантизму. Стање у нашој Цркви је очајно: очајно је због одсуства чисто православних подвига код већине нашег свештенства. Неопходно је потребна одлучна и дефинитивно православна подвижничка реакција. Таква православна реакција може се извести једино стварањем чисто православног свештеничког типа. Увређена васељенска савест Православне Цркве налаже нама, који спремамо свештеничке кандидате, да Православље проповедамо православним методима и да православне свештенике израђујемо православно-подвижничким методима. Православље има своју душу, своју суштину, има и своје специфичне православне методе и путеве. Неприродно је и немогуће је Православље истински успешно предавати неправославним методима, јер оно не подилази ни под какве католичко-протестантске системе и методе.
Православље је на првом месту – Житије, и то – Свето Житије, а на другом месту – наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластички-мртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су – Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којих је Православље стварало од несветих људи – Светитеље, од грехоликих душа – Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже православну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији ohne Seele (=без душе). Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавана (= проживљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана. Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље – Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила. Житија Светих стварају убеђење да је лични православни опит – једини начин да човек постане православан, да позна Православље и да проповеда Православље. То је једини пут и другог нема: сваки други пут, посредно или непосредно, одводи Католицизму и Протестантизму.
Због свих тих разлога: изучавање Житија Свјатих је најнеопходнија неопходност не само за свештеничке кандидате, већ и за сваког православног хришћанина. Стога ми предлажемо Професорском савету Богословије Светог Саве да што пре поднесе Светом Синоду предлог да се изучавање Житија Свјатих унесе као обавезни предмет у програм наставе за православне Богословије. А као још један чисто локални и привремени разлог за ово, нека нам послужи присуство чешких студената у нашој школи, јер ће изучавањем Житија Свјатих најбоље осетити велику разлику између Православља с једне и Католицизма и Протестантизма с друге стране.
 
Јеромонаси: Јустин Поповић
и Иринеј Ђорђевић,
наставници Богословије Св.Саве“.
 

(1923)
 


Преподобни ОТАЦ ЈУСТИН
СЕТВЕ И ЖЕТВЕ – чланци и мањи списи

 ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ

 Благослов: Епископ ваљевски Милутин,
  Митрополит црногорско-приморски Амфилохије,
  Епископ бачки Иринеј,
  Епископ рашко-призренски Артемије,
  Епископ умир. захумско-херцеговачки Атанасије
 Издато: 2007.
 Библиотека: Сабрана дела Св. Јустина Новог у 30 књига
 Књига: бр. 20, текст број 10, стране 97-108.
 Место: Београд
 Издају: Наследници Оца Јустина,
  и Манастир Ћелије код Ваљева
 Слог: Братство св. Сименона Мироточивог
 Штампа: Интерклима – графика; Врњачка Бања
 Тираж: 3000

 ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

 Објављено: 29. март 2008.
 Издаје: © Svetosavlje.org
 Уредник: прот. Љубо Милошевић
 Основни формат: Владимир Благојевић
 Дигитализација: Станоје Станковић
 Коректура: Станоје Станковић
 Дизајн странице: Станоје Станковић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *