Питање:
Помаже Бог! Благословите! Опростите ако вам се моје питање учини сувише баналним, али бих вас, ипак, молио да ми одговорите. Осећам се припадником Цркве, учествујем у литургијском животу и освећујем се тајнама. Код куће имам своје молитвено правило, а које желим да обогатим чињењем великих и малих поклона (метанија) . Замолио бих да ми прецизно појасните редоследед којим се изводе одговарајуће радње. Конкретно, мене интересује како да повежем изговарање Исусових молитви и чињење великих поклона, односно када треба да се прекрстим; само након Исусове молитве, само након великог поклона или је правилнији трећи начин – прекрстити се и након молитве и након великог поклона?
Зоран
Одговор:
Драги брате Зоране, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! У свом писму-питању кажеш да учествујеш у литургијском животу Цркве, што би подразумевало да учествујеш и у припремним богослужењима пред Свету литургију (вечерње, јутрење, часови) , па и у току Великог часног поста. И приметио си да се велики поклони на богослужењима врше само у току Часног поста (и на Воздвуижење Часног крста, при певању песме: Кресту Твојему поклањајемсја Владико… и при целивању Часног крста) . О малим поклонима за време богослужења, посебно Свете литургије, било је већ речи у овој рубрици. Што се тиче појединачне, домаће молитве, правило треба да подражава општа, заједничка богослужења. Ако поклон, велики или мали, чиниш при изговарању Исусове молитве, знак крста би требало ставити на себе приликом изговарања молитве, а на крају молитве извршити поклон, па тако редом: молитва и крсни знак, потом поклон. Исто важи и за молитву чији је крај прослављање Пресвете Тројице, (Оца и Сина и Светог Духа) , тада се прекрстити, а потом учинити поклон. Конкретно, крсни знак је саставни део молитве, јер се увек молимо Тројичном Богу, без обзира да ли директно или посредством Пресвете Богородице, Светих ангела или Светих Божјих угодника. Поклон је спољашње изражавање наше побожности, њен видљиви знак, показатељ усрдности наше молитве.
Нека Ти Господ помогне да Му се усрдно молиш, за себе и своје ближње.
Твој о. Душан
