Исповест / непрестана молитва

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Како више творим молитву Господњу и што више размишљам о страшном суду, то ме више мори једна мисао, а то је, да ли треба да исповиједам гријехе којих се сјетим још док сам био у основној школи, па до данас, или само ових које су да кажем свакидашњи. Друго питање које сам имао је сама молитва. Читајући књигу Св. Теофана Затворника и Св. Игњатија Брјанчанинова, Молите се непрестано, у једном дијелу се објашњава ако треба творити Исусову молитву, Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног, што и чиним свакодневно. Међутим, напомиње се да се молитва може изговарати нон стоп кад ходамо, одмарамо се, шта год да радимо. Ја нпр. кад изађем на паузу за вријеме радног времена, покушавам да смирено одагнам све хулне, прљаве мисли и да понављам у себи ту молитву. Тако прође пола сата, а ја само то понавлљам. Драги оци, не желим да паднем у прелест или да наудим себи духовно измишљајући правило, иако имам велику жељу и вољу, али ја видим да се нешто дешава, па се и уплашим и питам да ли идем правим путем, или само покушавам нешто што ни сам нисам свјестан. Опростите на дугачком питању, али ово сам већ одавно желио да вас питам. Идем на службе и причешћујем се и из срца желим да се приближим Господу нашем Исусу Христу. Све Вам од Господа најбоље желим.
Зоран


Одговор:
Радујсја, драги брате Зоране, Бог Вам помогао! У Вашем писму, види се како је Господ заиста милостив према свима нама грјешнима, и како нас штити и води када му се срдачно и искрено обраћамо! Није без разлога што Вас, као што сте рекли, мори једна мисао; то није тек тако нека случајна мисао, него глас савјести који Вас упућује. Свети Оци кажу да је тај гласић савјести уствари Божији “гласић” у нама, који ће нас, ако га слушамо и послушамо, водити правим путем спасења. Често се деси да нисмо сигурни да ли је тај гласић онај прави, или је наша измишљотина или демонска обмана, и зато сте добро одлучили да тражите савјет. У овом Вашем случају, види се да је то заиста Божији гласић, јер Вас добро и православно упућује. Важно је да исповиједимо све наше гријехе, без обзира је ли то гријех којег се сјећамо из дијетињста или гријех који смо јуче починили, јер сваки гријех оставља мрљу на нашој души док је не оперемо доживотним покајањем и Светом Тајном исповјести да би наша душа отишла чиста и без мрље пред Господа. Јесте, брате, сви смо позвани да се молимо непрестано, да увијек будемо у молитви, у присуству Господњем. А уз молитву срца, треба да живимо литургијским животом, животом у слављењу и служењу Богу, гдје претварамо све сто чинимо у слављење, благодарење и молитву Богу. Имам пар примјера којих се сјећам из дијетињства; када би мајка месила хљеб те остави тијесто да надође, увијек би га прекрстила; када би чистила и прала пасуљ спремајући га за кување, увијек би га опрала у 3 воде; када би кувала каву, увијек би је пекла тако да би кава у ибрику 3 пута надошла – а то што је тако радила те ствари три пута није било због тога што је вјеровала да је бројка “3” нека сретна бројка, него у славу Пресвете Тројице, знајући да уз молитву и благодати знака Крста и Пресвете Тројице демони немају приступа! Дакле, све што радимо може да се претвори у неку врсту молитве или слављење Бога! Тако, брате, само наставите да користите Исусову Молитву, јер је она најбоље оружје против гријеха и демонских напада, а уз молитву, потрудите се да унесете молитву у све што радите. Свима који долазе код мене на савјетовање кажем да у срцу покрену ту молиту у току дана (па и ноћи кад затреба) када год осјете неки немир, неку нервозу или напетост, јер често нам демони на тај начин намјесте своје замке како би нас уловили и да нас макар само на тренутак одвоје од Бога и воде у гријех, а то може да буде путем мисли и помисли, ситуација, људи па и низ других ствари. Немојте се плашити да ћете пасти у прелест; само се молите смирено и искрено. Прелест и искушење ће доћи само ако погријешно користимо ту молитву, када је користимо из гордости, када тражимо неки “знак” или доживљај који бисмо гордо причали другима. Кажете да се нешто дешава, али нисте рекли шта. На крају крајева, није тако битно шта се то дешава, само немој обраћати неку пажњу на то. Ако је од Бога, остаће и водиће Вас све ближе Њему и Његовом спасењу, ако је пак прелест или нека демонска замка, уз искрену и смирену молитву нестаће и неће моћи да Вам науди, тако да нема разлога да се плашите. Дакле, драги брате Зоране, настивите у молитви, молећи се смирено и усрдно у љубави према Господу и ближњем, знајући да Вас милостиви Господ води и штити на путу спасења. Будите у контакту са својим парохом тражећи савјет и упутство од њега, и на тај начин ћете избјегавати гријех гордости, мислећи да можете својевољно да себе водите кроз духовни живот. Уз жељу за свако добро од Господа, нека Вас овај Часни и Велики Пост буде да здравље и спасење, те да настивите на путу спасења молећи се и славећи Бога у свему што радите! Ваш у Христу, о. Раде

Comments are closed.