Питање:
Помаже Бог! Поштовани оче, имам за вас једно питање које ме много мучи, па сам се обратио вама за одговор да отклоните моје сумље. Већ 5 година живим у иностранству у Штудгарту. Пре кратког времена у једној босанској књижари, разгледајући књиге наишао сам на једну књигу од аутора Ханса Хунга под насловом Ислам и Кршћанство, коју сам и купио и прочитао. Највише што ме је збунило јесте управо о Распецу и Васкрсењу Христовом. Исламски теолози тврде да Христ није ни распет, па према томе није ни васкрсао. Наводно, све је почело у Гетсиманском врту, пре хватања Исусовог, како они тврде, Христ је умолио Бога да га поштеди страдања, и тада га је Бог узео себи, а место Исуса поставио његовог двојника, па су војници, мислећи да је то он, одвели да га разапну и погубе, а Јуда је извршио самоубиство мислећи да је то његов Учитељ. А после сахране оног несрећника који је разапет место Христа и постављен у гроб, наводно је Алах за три дана узео његово тело како би ученици помислили да је Христ васкрсао, и после три дана им се Исус поново јавио тврдећи да је устао из мртвих да би их уверио у своје присуство, како они тумаче за три дана Исус је сишао са неба да би им се показао жив, тако да распећа и васкрсења није ни било, што знаци да је Исус преварио своје ученике. Опет реално гледајући, откуд Мохамед може знати боље информације од савременика који су живели у време Христово, он који је живео 6 векова после, али ако је Алах стварно Мохамеду саопштио такву новост, онда би његове речи требало да имају већу веродостојност, а још сам негде чуо да су, наводно, што се тиче Христа и његовог живота црпили предања из тзв. апокрифних Јеванђеља, ако је тачно. Још сматрају да Исус није био син Божији него само пророк. А што се тиче његовог натприродног рођења, кажу да је Бог удахнуо део свог духа у Марију, што онда испада да се Бог може поделити на делове. Још како кажу, Христ је својим ученицима обећао да ће им послати Утешитеља који ће их упутити свакој истини, исламски теолози тумаче да се то односило на долазак Мохамеда. Хтео бих да ово објавите у следећем броју на сајту, као и да отклоните моје недоумице. Са поштовањем,
Братислав Васић
Одговор:
Бог помого, Браниславе, Опростите, али ваше питање је мало конфузно и трудим се да га најбоље разумем. Користећи се грчким оргиналом, ми православни хришћани кажемо Христос а не “Христ”. Христ је словенизирана латинска реч и њу користе католици са наших подручја.
Чини се да сва ова небеска конспирација о којој говори та књига постаје компликованија од самог и једноставнијег васкрсења човека којег је Логос својим оваплоћењем примио на себе. Књигу нисам читао, а и не бих јер ми уопште не изгледа озбиљна, нити задовољава основне академске услове (барем историјске) ; али не могу а да не останем задивљен како људи који верују у Бога (Алаха) развијају теорију да Бог може да буде превртљивац, а ништа мање ни лажов. Још Он некога ни кривог ни дужног подмеће да бесмислено умре, и то у највећим мукама. Какав је тај “бог”, а пре свега чији је? Мој сигурно није! Нажалост, муслиманска теологија има примитивна схватања будућег живота као и раја, и они нису способни да схвате да је само Бог могао да васкрсне умрлог човека; да му да нови живот и то не “командом”, него опет Његовом “личном” активношћу (Постање 2, 7) , и то још приснијом и са неизрецивом љубављу. Тог Христа којег описују ми не познајемо, јер о Њему није говорило Старозаветно Предање нити Пророци, просто нико! Намеће се логично питање: каква је корист од Христовог доласка, ако Он није испунио прапророштво које је Господ изрекао Еви (Постање 3, 15) , као и сва она друга која Говоре о доласку Избавитеља човека и света. Око питања живота и смрти ломила су се сва филозофска учења античке филозофије, као и она далекоисточна, и зато је хришћанска победа живота једини епицентар сваког учења, које је поткрепљено космичком логиком и истинама здравог разума. Питање је једноставно, а уједно и филозофски дубоко: Зар је човек створен да трули, да буде храна црвима? Мени уопште није јасно у којем контексту помињу апокрифна еванђеља, а да у исто време прећуткују она историјски аутентична и канонска (а тек пророке) . Зар није лакше прочитати канонска Еванђеља? Дакле, са предумишљајем бирају сумњиве изворе и на основу њих доносе фатално погрешне закључке. А што и не би када морају да се за сламку хватају не би ли нешто прљаво нашли, јер су им прошла времена када су наше патријархе вешали по истамбулским вратницама (капијама) . Него да се ми са њима не замерамо, дакле, нама је познато да они Исуса Христа признају као историјску личност, али га прихватају само као Пророка, али то су радили и неки хришћани; рецимо, аријевци или данашњи умно и петочулно прелашћени “Јеховини” сведоци. Напад на Христа као Овалоћеног Бога обично се изводио на коренима хришћанског учења, и то на оваплоћењу Бога Логоса. Прво су пророкоубице – Јевреји говорили најужасније ствари за Увекдјеву (Приснодјеву) , а касније ништа мање ни муслимани. Задивљују нас клевете које немају никакве теолошке садржине нити озбиљности, јер св. Пророк Исаија је тако јако прорицао рођење Месије од Дјеве (Ис. 7, 14) . Ово пророштво је из краја 8. в., али пре Христа, и пред овим теолошким и историјским фактом све ове срамне лажи падају у воду.
И крст им смета, а како и не би! Ако свратимо до римских катакоби и древних базилика, видећемо колико су те њихове тврдње јадне; а ништа мање, ако погледамо у нека историјска документа која сведоче о путовању царице Јелене у Јерусалим и проналаску животворног Крста Господњег. У Витлејему на Овчијем пољу (неких пар стотина метара ниже од цркве Рођења Христовог) , постоје ископине древне базилике из почетка 2. в., и на њеном мозаику може јасно да се види да су први хршћани изображавали ово знамење на којем је Богочовек умро, и тако омио наш првородни грех, и васкрсао, и свима нама дао могућност да васкрснемо (дакле, далеко пре Мухамедовог “религиозног искуства”) . “И Логос постаде тело и настани се међу нама” (Јн. 1, 14) ; “и као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне (разапне) Син Човечији (Оваплоћени Логос; да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни” (Јн. 3, 14 – 15) . А шта је то било? “И рече Господ Мојсеју: направи себи бакарну змију, и уздигни је на мотку, и кога уједе змија нека погледа на њу и оздравиће” (Бројеви, 21, 8) . Сви озбиљнији теолози знају да се ово односи на крст Христов, који је неутралисао смртоносан ујед змије од којег су умрли Адам и Ева, и тај крст је обнављао живот исто тако као овим несрећним Јеврејима коју су умирали у пустињи од смртоносног уједа змије (погледати Библију – књигу Бројева, гл. 21) . Ово је старозаветно пророштво које и сам Христос потврђује, и да је неко други на оном крсту пострадао, онда би муслимански “пророк Исус” био лажов, исто као и Мојсије и сам Јахве (Боже ми опрости! ) .
Него и ја имам питање за све њих: Ако је он био само Пророк, зашто не читају оно што је Он прорицао, јер је на многим местима у сва четири Еванђеља говорио да је он Бог. А то је говорио и пророк Давид у својим Псалмима.
Нека их Господ поведе путем познања Истине и све спасе. Амин! О. Љубо
П.С. А јесте ли стигли да прочитате Јована Златоустог, Василија Кесаријског, Григорија Богослова (врло учени филозофи тог времена) , или саму Библију? Молим вас, прочитајте прво то. У Штудгарту постоји и православна књижара при Николајевској цркви.