НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Слава, празници, обичаји, традиција » Имендан и слава св. Алимпије Столпник

Имендан и слава св. Алимпије Столпник

Питање:
Помоз Бог драги оци.
Прво да вам се захвалим што нам помажете, бар мени пуно значи овај сајт и ваши одговори, хвала Господу Богу.
Питање моје гласи: који је мој имендан и имендан моје жене и деце. Ја сам Игор, жена Ивана, син Марко и ћерка Миа…. ако немамо имендан шта да славимо? Породична слава је Свети Алимпије Столпник и волео бих да ми напишете мало више о њему. Нека вас Господ Бог просветли још више и нека вам да здравља и среће.
Игор


Одговор:
Драги Игоре, Ви немате имендан јер, колико ми је познато, нема светитеља под тим именом. Иначе, ми сви славимо славу, па тако и ви учините. О вашој слави имате висе у житијама светих: ПРЕП. АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК Рођен у Адрианопољу, граду пафлагонијском, и од малена предан Богу на службу. Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у том граду. Жељан усамљеничког живота, молитве и богомишлија, удаљи се на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од страшилишта због честих демонских привиђања. Ту пободе крст и сазида храм у част св. Ефимије која му се јави у сну. Покрај храма подиже столп висок, попе се на њега, и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе безбројне беде. Не само да га разним привиђањима устрашиваху, него и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђивасе се крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почесе поштовати и долазити му ради утехе, поуке и исцелења. Око његовог столпа подигоше се два манастира – с једне стране мушки, с друге женски. У женском манастиру живљаху му матер и сестра. Толику благодат имаше овај угодник Божији да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости. Велики чудотворац за живота и по смрти. Поживевши 100 година, упокоји се 640. у време цара Ираклија. Од светих моштију сачувана му је глава у Котломуском манастиру у Св. Гори. Поздравља вас, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *