НАСЛОВНА » Молитва и Богослужење, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Имена крштених неверујућих за проскомидију

Имена крштених неверујућих за проскомидију

Питање:
Помаже Бог, и хвала вам на овако дивном сајту.
Да ли смем да дам име свог болесног ујака за проскомидију на 40 литургија за здравље, он је јако добар човек, али није верујући, не иде у цркву и не прима свештеника у кућу? Питам ово зато што се у последњих пар месеци мојим пријатељма и мени десило да смо остављали имена за неке родјаке, и да су се они врло брзо упокојили, а да ми нисмо очекивали њихову смрт тако изненада и брзо. Нисам сујеверна, али ме ово мало уплашило, и помислила сам да ли смо погрешили тиме што смо атеисте (крштени су као деца, али живели су непобожно, у складу са временом) давали за проскомидију? Свако добро
Наташа


Одговор:
Драга Наташа, Ти знаш да се чланство у Цркви стиче крштењем и да никакав грех (сем хуле на Духа Светога) не може да сапере благодат крштења. Чланство у Цркви се одржава хришћанским животом (љубав према Богу и ближњему) и Светим причешћем. Давање имена за помињање на прскомидији има велики, спасоносни значај. На првом месту, онај који даје имена, он их даје са љубављу према својим сродницима и пријатељима, желећи им на земљи здравље и свако добро, а у вечности спасење. Кад свештеник помиње имена живих или упокојених, он за свакога вади једну честицу из просфоре, ставља је у близину Агнеца, који ће се у току Свете литургије претворити у Тело Христово, а потом ће свештеник, после причешћа верника, све честице сипати у путир и тако их сјединити са часном Крвљу Христовом. Из овога је, надам се, сасвим јасно колико је добро и корисно што чешће помињање верника на проскомидији. Ни један човек, па био он и најокорелији атеста, није за Бога изгубљен и сваки има могућност и шансу да се врати Богу. Па и кроз молитве других, сродника и пријатеља. Сети се случаја кад су четворица пријатеља донела Христу парализованог човека, а Исус, „видећи веру њихову (пријатеља) , рече узетоме: Опраштају ти се греси твоји“. Тако и Ти, моли се Богу и уписуј у списак за проскомидију и оне који не знају, не могу или неће да се моле за себе, па и Твог болесног ујака. Искористи прилику да му то и кажеш и да Ти искрено верујеш да ће то помоћи у његовој болести. Бог ће, можда, Твојим молитвама отворити духовне очи њихове, па да се и они побрину за своје душе. А што се тиче случајева, да су неки после вађења честица на проскомидији за њих, изненада умирали, то може баш бити потврда, да молитве ближњих делују. Ти сигурно не знаш узрок њихове смрти и да ли је смрт за њих била превремена. Ти, као и остали сродници, судите својим мерилима и гледате само породични или родбински губитак, а можда је упокојеном то био добитак. Онако како каже Свети апостол Павле: „Христос је за мене живот, а смрт добитак“. Бог је те људе спасио од већих искушења или страдања, која су могла наићи у каснијем животу. И знај, смрт никад не долази превремено, већ увек тачно на време, а што ми то време не знамо, то је за наше добро, како би увек били спремни за излазак пред Господа. Зато се молимо: „Сачувај ме Боже изненадне смрти! “
Нека благодат Господња буде са Тобом, са свима онима за које се молиш, са Твојим болесним ујаком и са свим Твојим пријатељима, са којима се молиш и саветујеш по питањима вере. Твој о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *