Име детета.

Питање:
Помаже Бог православни оци. Имала бих питање везано за именовање деце. Личног сам мишљења да је најлепше дати деци име неког православног светитеља/светитељке да би као што рекосте у једном од одговора живот тог Божјег следбеника био водич у животу детета. Ми већ имамо с Божјим благословом једно дете и његово име није хришћанско, већ народно – Страхиња. Супруг и ја смо нашли неки компромис око тог имена, јер је он био искључиво против
давања неког православног имена. Сада сам с Божјом вољом поново благословена, а плашим се да ће опет бити исто са именом. Какав став заузети у том случају? Како објаснити супругу да је име детета јако битно, не како оно звучи, да ли је популарно или не…него у том претходно наведеном смислу. Унапред
захвална.
Данијела


Одговор:
Бог Вам помогао, Данијела, и нека Вам је са срећом новорођенце. Ја бих волео да Вам помогнем, али не знам да ли је Ваш муж хришћанин или није? Питам у најбољој намери, јер не познајем Вашег мужа и ја мислим да Ви као његова супруга најбоље знате како ћете са својим супругом и разговарати и шта ће он прихватити, а шта неће. Ја Вам шаљем „ОДЛОМАК“ одговора оца Љубе који је већ раније нешто одговарао на овакво слично питање, јер мислим да ће Вам помоћи, и не само Вама, већ и Вашем супругу. Српска хришћанска (црквена) имена јесу: Мирјана = Ирина; Светлана = Фотина; Фотије = Светозар; Мирко = Иринеј; Божидар, Божидарка = Теодор (Тодор) Теодора; Богољуб = Теофило, Параскева = Петка, па онда Љуба, Љубо, Нада, Вера, Верољуб (о овоме може књига да се напише, као и то да се докаже да нису “грчка”) . То су браћо српска хришћанска имена! Или сада Момчило, Вукашин, Владимир, Борис, Бојан (бугарски мученик) , Злата = Златија (13. окт.) , Олга итд. Милутин, Тихомир, Стригор су старословенска, док Стојан, Станоје, Стојанка су народна имена новије историје када су после умрле деце сујеверно давали оваква имена да “остану” или “стоје” (знам у селу једног Родољуба и не знам у коју категорију да га ставим – у ствари знам) . А рецимо име Ђокан није име него надимак од Георгија или Ђорђа; Аца и Саша су од Александра (има један о.Саша као и Ђокан) ; или Дикан од Димитрија; или Маша од Марије; или Карађорђе које је један свештеник дао своме сину у убеђењу да је “српско”, а не компилација турско-хришћанског (овај проблем је криза идентитета, па и културе имена) . То су чињенице, и волео бих да дођу до искрених ушију и срца. Тренутна пракса у нашој цркви и тај пасиван (индиферентан, често националистики) однос пастира у незнању у вези са овим озбиљним проблемом говори управо о оном што раније поменух: насилинчки се нашој деци дају нехришћанска имена или унакажена (јер не тврдимо да се ти људи неће спасти носећи ова имена, али очито је да недостаје једна хришћанска култура) . Ево примера: Христина – ово стидљиво и “ружно” име поправља се, и наши пастири крштавају децу као “Тина”; Катарину крштавају као “Каћу”; Александра као “Сашу” или “Ацу”; Ђорђа као “Ђоку” или “Ђокана”; Михаила као “Мишу”; Наталију као “Наташу” или “Ташу”, Софију као “Соњу”; Милицу као “Мицу”; Анђелију ка “Анђу” итд. Новокрштене одрасле особе 99% носе хришћанска имена, а знате ли зашто? Зато што су припремани за крштење по манастирима или богословским кружоцима, или од стране савесних парохијских свештеника, па се оправославили и знају сад шта траже у хришћанству. Данијела, надам се да ћете успети да нађете заједнички језик са Вашим супругом.
Пуно поздрава и да још више деце родите, са жељом да Вам деца буду честити и добри „Срби“, а то значи ХРИШЋАНИ, отац Дејан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *