Питање:
Пре неког времена гледао сам на youtube.com оца Јоила како између свега каже да је хула на светог духа неопростива [што и сам знам] и како је то самоубиство или ако кажемо да је у неком човеку ђаво а уствари у њему је Свети Дух. За самоубиство се иде у пакао то знам али ме занима ако на Светог Духа похулимо оваквом изјавом или неком сличном. Да ли је то довољан грех да због њега одемо на вечно страдање, и уопште ког калибра је такав грех.
Унапред хвала.
Милош
Одговор:
Помаже ти Бог.
Добро си приметио да је хула на Духа Светога грех који је неопростив, стим што се то подразумева када одричемо постојање или сваки појам о Духу Светоме. Ми можемо да се одрекнемо Духа Светог те да Га не прихватамо по нашој вољи (што не значи да Дух Свети ради тога и непостоји) али Дух Свети нас не оставља, стим што нам се и не намеће. Ништа не бива без наше слободне воље. Ми отварамо душу своју а Дух Свети се у њу усељава. Чинећи грех ми одбијамо Духа Светога од нас. Значи свако одрицање, неверовање или хула (псовка) на Духа Светог је грех овога и онога света. Поздравља те о.Милан.
Помаже Бог.
Када сам био у неким тешким тренутцима, боље рећи искушењима, вапио сам Господу, када би та искушења прошла пролазиле су ми помисли попут: „шта ако си ти то сам превазишао, без Господа“ „да ли има Бога“ „нема Бога“. Да ли је то моја гордост, моје маловерје, како да радим на томе, како да имам вере, размишљао сам о спасењу, некако, ово све је пролазно, али онај живот је вечан и не желим да завршим на другој страни и зато ме је страх, шта ако је ово моја гордост и нећу наследити царство Божје.
Хвала.
Ja sam opsovao Svetog Duha i pokajao sam se i plakao,da li se moze oprostiti to?
Slucajno sam u mislima opsovao Svetog Duha. Je li ima spasenja za mene?
Брате Марко – разуми да то нису твоје мисли већ лукавог демона. Демони су они који хуле на сваку светињу. Свети Јован Лествичник објашњава о чему се ради и који су најчешћи узроци нападу хулних помисли.
https://svetosavlje.org/lestvica/25/