Хране за на гробље

Питање:
Помаже Бог оци Знима ме шта се од хране спрема и износи на гробље на дан сахране покојника.Код нашег народа на селима храна се спрема у изобиљу као да се неко жени а не да неког упокојују.Скоро сам на локалној телевизији од једног духовника чуо да се на гроб само ставља погача, мед и вино. Бог вам дао свако добро.
Дејан


Одговор:
Помаже Бог, брате Дејане, На дан сахране православног хришћанина, као на свим поменима и парастосима (у 3, 9. и 40. дан, полугодишњи и годишњи, као и о Задушницама) , на гробље се износи обарена и медом заслађена пшеница, кољиво, које се, као и гроб, прелива вином, уз појање “Вјечнаја памјат”. Жито је символ васкрсења, јер кад се жито посеје у земљу, оно иструне, али се из његове клице развије нови живот у класу пшенице. Тако бива и са телом покојника. Духовник са телевизије је правилно рекао, да се уз пшеницу и вино доноси и хлеб, погача, која се ломи и раздаје присутнима, умочена у мед, који нас уверава у сладост будућег вечног живота. Све остало, храна и пиће у изобиљу, немају везе ни са молитвом ни са покојником. Остављање хране на гробу, такође нема везу са поменом за покојника, сем ако родбина не мисли, да ће доћи сиромаси и ту храну покупити. И обилне “даће”, вечере за спомен покојника, често се претварају у своју супротност: људи претерају и у јелу и у пићу и, уместо да говоре о покојнику, његовим добрим делима и успомени коју оставља, уместо утехе породици, разговара се о профаним стварима, воде се испразни разговори, а често дође и до препирки. У сваком случају, увек се треба посаветовати са својим свештеником и од њега ће верници најбоље сазнати, како да поступају у случају смрти члана породице или помена у његову част.
Мир Ти и благослов од Господа, а срдачан поздрав од о. Душана

One Comment

  1. A zašto to sveštenici ne objasnjavaju narodu? Zašto ne edukuju svoj narod? Zašto dozvoljavaju sve veće prisustvo paganstva i tzv običaja -“valja se”, tradicije i svega nečega a ponajmanje religije i Hristove nauke? Zato što je većina uljuljkana u blagodeti materijalnog i ne žele da naruse svoj mir i komoditet tumaceci Hristovu nauku i time dolaze u polemiku i verbalni sukob samozvanih tumača običaja koji su sve izvitoperili da bi pomeni licili na krkanluke i ozderavanja.