НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Хомосексуалност?

Хомосексуалност?

Питање:
Какав је став СПЦ о хомосексуалности?
Драган


Одговор:
Драги Драгане, Став је евнађелски, а исто тако и као став свих осталих православних цркава, а што и јесте став Цркве – Христовог организма. Став је Божији, и то исти онај који је Господ имао према Лоту и његовој породици; а са друге стране и према људима и градовима у којима су живели. Тај став је правичан и строг, и престрог, а по суштини греха (богоборства) преоправдан.
Хомосексуализам јесте просто унижење људског достојанства и комплетно рушење тела, тог «храма» Духа Светог; и због тога он је исмејавање и вређање Бога, и Његовог промисла о човеку, Који га је премудро устрио да обитава и дела као човек. Поред тога што је он физичко терорисање тела, и његових органа који су предодређени зашта који служи, он је такође и грех против прве заповести коју је Творац предао човеку речима – «рађајте се и множите». Свако уздржавање од прокреације (рађања) јесте грех, али то је грех у природном сексу који може али у исто време и не мора да буде остварен и његовом крањем исходу, јер и даље остаје та могућност да се испуни воља Божија, а не само наша. Ово кажем у смислу да постоји шанса која је ван наше контроле да се зачне и роди; док противприродан секс јесте право богоборство зато што злоупотребљава ту благодат, ту тајну људске сексуалности која је једино комплетна у љубави Брака, и усмерава је против Божије Свемудрости. Још јасније: ми исправљамо Његове «грешке» када кажемо, а тај се «родио такав»; или «открио сам да сам то»; или «он је само болестан» и сл., и на основу овога неки траже да се поступа према таквим «болесницима хумано», са примесом богоосуде да је Он нехумано поступио са многим хомосексуалцима, укључујући и онај билијски «клензинг» Содоме и Гоморе. По неком мом схватању (проучавању) хомосексуализам је кукавичлук и стид, и затвореност, и страх, према супротном полу у младости, или нека врста егоцентризма и гордости због страха да буду одбијени у средини у којој се налазе, где тако зачаурени упражњавају своју сексуалност противприродним путевима док она не измакне контроли и тако изграде своју личност (нову) ; док у зрелијим годинама он постаје потражња као експлотација веће пожуде; коју више не могу да нађу у благословеном сексу као «пакету» који иде уз СВЕТУ ТАЈНУ брака, који постаје комлетно служење телу, и то са крајњим исмејавањем Божије творевине – Његове «слике и прилике» (то су они који «касније» открију да су хомосексуалци) . Став СПЦ мора да буде исто такав као и св. Василија и Григорија. Први одлучује од свете чаше и Заједнице, а ако се покаје 15 година од причешћа; док други на 18 година ако се покаје. Ако не исти онда барем са приближно истом епитимијом у зависности са мишљењем духовника који се обавеже за ово духовно старатељство.
Са поздравом и благословом
О. Љубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *