Грешке при крштењу

Питање:
Имам пар питања На једном крштењу на којем сам био кум свештеник који је крстио (иначе свештеник у пензији 85 год сада већ преминуо) наравно крстио је уз дозволу свештеника који је старешина те цркве.Приликом крштења десило се нешто сто ме је саблазнило, наиме Свештеник је упитао; Да ли се одричеш „Исуса Христа“? ! А затим поновио „Кажи одричем се“? ! Још је правио грешке говорећи Крштава се син Божији? ! Када сам то рекао старешини храма он се насмејао и приписао то његовим годинама. Молим Вас да прокоментаришете ово и да ме упутите коме могу да се жалим? Пуно поздрава
Марко


Одговор:
Драги брате Марко, Веома ми је жао што си се саблазнио на крштењу, које је извршио свештеник у 85. години живота. И млађима се може десити „лапсус“, да нехотице изговоре оно што не желе или да им језик иде брже од мисли. Стари, искусни свештеник, који је крстио сигурно на стотине, ако не и хиљаде деце и одраслих, превидео је у Требнику питања о одрицању и питања о сједињењу и уместо одрицања од сатане, затражио од кандидата за крштење или његовог кума, одрицање од Христа. Пошто питања о одрицању од сатане и сједињења са Христом, као и вере у Христа поставља три пута, не верујем да се сва три пута забунио и погрешио. Па и ако је у првом питању погрешио и тражио да кандидат понови „Одричем се“! , у следећим питањима о сједињењу са Христом и вере у Христа, као и читањем Символа вере, на неки начин, поправио је своју ненамерну грешку.
А што је крштаваног назвао сином Божјим, зар мислиш да је погрешио? Зар ми нисмо деца Божија? Ако нам то није јасно, послушајмо шта каже Свети апостол Павле: И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче! Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа. (Гал. 4, 6-7) Словенска реч „раб“, зависно од превода са грчког, може имати значење слуга, роб, служитељ, али и син или младић. Дакле ни са језичког ни са теолошког аспекта не може бити погрешно назвати новокршеног „сином Божјим“. У српском језику има леп израз „чедо“, па би и формула крштења могла гласити: „Крштава се „чедо“ Божије Лазар у име Оца и Сина и Светога Духа“.
Надам се, драги брате Марко, да нећеш имати разлога да се било коме жалиш на грешку сада већ упокојеног свештеника и да је крштење ипак правилно извршено, изузимајући једну ненамерну грешку, коју ће и Господ опростити, Онај Који знаде шта ћемо Га молити, док још ниједну реч нисмо изговорили, који чита помисли наше.
Мир Ти од Господа, а поздрав од о. Душана

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *