НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свето Писмо » Физички или духовни мачеви

Физички или духовни мачеви

Питање:
Молим вас, једна ствар ме мучи већ дуже време, а и никога још нисам питао да ми је разјасни. Па ако ми можете одговорити, помоћи ћете ми много! Хвала! Зашто је Христос у Јеванђељу по Луки рекао Апостолима на Тајној Вечери, када им је објавио да му се спрема страдање, да купе мачеве? Јасно је да је мислио на физичке, стварне мачеве, а не на духовне. А онда је, када је Петар у Гестиманском врту одсекао уво једном војнику мачем, рекао му да врати тај мач у корице. Значи, конкретно, интересују ме две ствари: зашто је тразио од Апостола да набаве мачеве, а заговарао је мир; и зашто је онда тражио после да се тај исти мач врати у корице, кад је било логично да ће га неко од ученика употребити када додју да га ухапсе? Не могу да поверујем да се једноставно поигравао са њима (нека ми Бог опрости што сам ово рекао) .
Н.Н


Одговор:
Драги, Питаш зашто је Христос рекао апостолима да набаве мачеве а заговарао је мир? И додајеш „Јасно је да је мислио на физичке, стварне мачеве, а не на духовне“. Не знам одакле си извео закључак да су то заиста требали да буду гвоздени а не духовни мачеви? Мени то не изгледа тако јасно, јер Христос није био првенствено војни или политички миротворац, веħ духовни. Он је такође рекао: „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кħер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаħе домаħи његови.“ (Мт. 10, 34-36.) Површно гледано, изгледа као да је Христос дошао да завади људе и са најближим сродницима, члановима сопствене породице.
Али, хајде да прочитамо пажљиво још једном тај текст: „И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуħе, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. Јер вам кажем да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се. А они рекоше: Господе, ево овђе два ножа. А он им рече: Доста је. (Лк. 22, 35-38.) Христос каже да је послао апостоле „без кесе и торбе и обуħе“. Како год да разумемо ово (да су апостоли ишли боси, без пртљага и без „пребијене паре“) , чини ми се ипак, да суштина може значити само једно: да у то време није било никакве опасности или гоњења Његових ученика, веħ су људи са радошħу прихватали реч Божију.
Потом им говори да ħе овога пута требати да буду добро снабдевени: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.“ И одмах наставља са објашњењем: „Јер вам кажем да још и то што је написано треба да се изврши на мени: Уврстише га међу безаконике.“ Опет, није суштина у томе колико ħе тачно пара и какву врсту наоружања понети, веħ у томе да ħе овога пута бити гоњени – као некакви разбојници и безаконици. Али, као и много пута пре тога, апостоли су пропустили да разумеју суштину, јер им још није било дано да разумеју. То сведочи и њихово пребројавање ножева (мачева) : „А они рекоше: Господе, ево овђе два ножа. А он им рече: Доста је! “ Ово може да звучи као „два ножа су довољна за одбрану“ или као „доста је овакве приче“. Које тумачење је исправније, мислим да се види из непосредних догађаја, када „удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га.“ (Лк. 22, 50-51.) Свето Писмо се најбоље тумачи – самим Светим Писмом. Мач, или понегде у српском преводу „нож“, помиње се на више места и не увек у истом смислу. На пример, праведни Симеон Богопримац говори Богородици: „А и теби самој пробошħе мач душу, да се открију помисли многих срца.“ (Лк. 2, 35.) Знамо да гвоздени мач не може пробости душу. Свети ап. Павле поручује Јеврејима да је „…ријеч Божија жива и ђелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца.“ (Јевр. 4, 12.) А Ефесцима каже: „Кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.“ (Еф. 6, 17.) А Реч Божија, у правом и потпуном смислу, јесте Христос, кога св. Јован Богослов описује: „И имаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његових излажаше мач оштар с обје стране…“ (Откр. 1, 16.) Он каже: „анђелу Цркве у Пергаму напиши: Тако говори Онај који има мач оштар с обје стране! “ (Откр. 2, 12.) И још: „Покај се, дакле; ако ли не, доħи ħу ти ускоро, и војеваħу с њима мачем уста својих.“ (Откр. 2, 16.) Ради тога, мислим да је Господ говорио апостолима да овога пута треба да буду добро снабдевени: „који има кесу нека је узме, тако и торбу“. Шта представља кеса? Свакако – новчаник, злато и сребро, вредности. Торба? Најнужније за опстанак и одржање у животу. Хоħе да каже: снабдите се добрим делима, врлинама, вредностима скупљим од сребра и злата; науком Јеванђеља која је бистрија и чистија од изворске воде и укрепљује душу боље него хлеб насушни. „А који нема нека прода хаљину своју и купи нож.“ Другим речима, ко нема добрих дела и врлина, нека прода оно у шта се оденуо (материјална добра) и нека купи нож или мач, то јест, нека се наоружа речју Божијом, јер је „ријеч Божија жива и ђелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача“! (Јевр. 4, 12.) Јер, „мач Духа је ријеч Божија.“ (Еф. 6, 17.) Због тога епископи и протојереји носе надбедреник, који је уствари духовни мач – реч Божија. Као што и ап. Павле сведочи: „Јер старјешине нису страх за добра ђела него за зла. Хоħеш ли пак да се не бојиш власти? ^ини добро и имаħеш похвалу од ње, јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гњев на онога који зло чини. Зато је потребно покоравати се не само због гњева, него и због савјести.“ (Рим. 13, 3-5.) Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *