Емоционално узрастање

Питање:
Помаже Бог, поштовани оци! Ево већ једно вријеме размишљам о појму човјекове емоције, па се питам шта је то “емоционално узрастање” како то психологија назива и да ли човјек тој својој емоцији треба да придаје велики значај.
Или можда ако имате да ми препоручите неку књигу на ту тему, била бих вам захвална.
У нади да сам била довољно јасна.
Свако добро,
Марија


Одговор:
Драга Марија, Мислим да психологија под „емоционалним узрастањем” или „сазревањем” подразумева онај период у човековом развоју (од прилике младићко доба, код разних људи раније или касније) , када човек почиње да се разумно користи способношћу својих осећања. Звучи мало компликовано, али треба имати у виду да човек има три силе: ум, вољу и осећања (емоције) . Што се тиче емоција, осећања или једноставно речено – „срца”, Свето Писмо каже: „Сине мој, сврх свега што се чува – чувај срце своје! ” (Приче 4, 23.) А како се чува срце? Испред срца треба да иде здрав разум, као његов чувар. Здрав и трезвен разум треба да филтрира СВЕ оно што улази у срце или излази из њега. Срце не сме да иде мимо разума или да дела независно од њега, јер је онда без икакве заштите, као широм отворен прозор на ветру, јер тако у њега улази прљавштина и зараза. Срце је место где се одвијају емоције, или на српском осећања. Због тога, оно мора бити штићено и чувано од здравог или трезвеног разума (ума) . Без трезвености (здравоумља) никакав мир, љубав, топлина, утеха, радост или било шта друго, неће донети неке користи, већ ће само служити као „отвор” кроз који демон може да убаци своје трикове којима броја нема. А тек су онда потребне читаве студије да би се разобличиле различите кривине и замке.
Једно је имати способност и осећати, а друго је бити подложан осећањима, емоцијама, и поводити се без разума за њима, без обзира какве нам се оне чине: добре, пријатне, позитивне или лоше, негативне, штетне, итд. Можда можемо рећи да се у нашем данашњем говору под осећањем (осећајем) често подразумева утисак, показатељ – казаљка; а под емоцијама уствари учествовање – саосећање, узимање активнијег удела у утиску! Осећај је способност опажања, а емоција је наклоност ка покрету у правцу онога што на српском зовемо узбуђивање, било позитивно или негативно. Шта је позитивно а шта негативно, код многих зависи од тога шта нам прија а шта не? Код нас оно зависи од тога шта нам је корисно а шта не, али у односу на циљ наше љубави – Бога, у односу на нашу душу и наше вечно спасење.
Због тога се људи разликују у схватању и разумевању. Једни сматрају да им је корисно ово, а други оно, и т.д. Једнима се СВИЂА ово а другима оно, па СВИЂАЊЕ и оно што им ПРИЈА мисле да је и добро. Једино је здрав разум у стању да разлучи шта нам је духовно корисно а шта не. Зато, се Соломон и молио Господу: „Дај слузи своме срце разумно, да може судити народу твоме и распознавати добро и зло! ” Господ га је услишио: „Ево ти дајем срце мудро и разумно да таквога какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати! ” (1. Цар. 3, 9-12.) Ако здрав разум искључимо, онда нећемо бити у стању да разликујемо добро и зло, већ само оно што нам прија и што нам не прија. А то може бити веома пагубно по нас.
Због тога, у свему овоме, у читавом нашем животу, веома је важно да човек има срце разумно. Јер, неразумно срце (осећања, емоције које нису штићене, контролисане и филтриране умом) не вреди саветовати. Оне никога не слушају и иду за оним што им је драго. То називамо – неваспитана осећања. Јер, исто као што се ум васпитава, образује рационалним школовањем, тако се и воља васпитава дисциплином, а осећања исправним и здравим системом вредности. Ако човек својим умом, разумом, не прихвата у срцу хришћански систем вредности, он онда лута као по магли, од једне мисли до друге, од једног угађања до другог, и лако може да се „упеца”, да налети на духовног вука… Зато и Сам Господ Исус Христос каже: „Бдијте и молите се да не паднете у напаст (искушење, трик, прелест, превару демонску) ; јер је дух срчан али је тело слабо! ” (Мт. 26, 41.) Обрати пажњу, Господ најпре каже „бдијте”, будите будни, трезвени, разумни; па тек онда „молите се”. Више о томе имаш овде: http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuhovniZivotTeofanaZatvornika/sta_je_duhovni_zivot_Sv.Teofan_Zatvornik_09.htm
А препоручио бих цео спис на читање: http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuhovniZivotTeofanaZatvornika/sta_je_duhovni_zivot_Sv.Teofan_Zatvornik_.htm Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.