Екуменистичка служба (2)

Питање:
Јављам се поводом Аниног писма у вези екуменизма и тзв. заједничких служби са осталим неправославним религијама. Ето ја се јављам из Фракфурта и овде се дешава баш то о чему је и Ана писала. Знаћу у Франкфурту има само та СПЦ, која се са још неколико осталих неправославних цркви налази у једној заједничкој катедрали, а део за СПЦ је уређен као да сте у нашој правој СПЦ. Има ту визит-карти од наших људи из разних занимања али има олтар, књиге итд. Али има и те заједничке службе и на инфо табли баш има натпис где пише: Екуменистички покрет, па су набројане све цркве које се ту налазе. Ја не знам има ли неке друге нпр. Руске Цркве у Франкфурту али знам да има једна руска у Дармштату, који је неких 30км од Франкфурта. Ту сам такође била и то је права једна Руска Православна Црква. Какав је став наше СПЦ према екуменизму и да ли постоји одобрење наше СПЦ из Србије да се тако држи служба у нашој цркви у дијаспори. Нашим људима тамо је веома стало и до традиције и до наше вере па ме занима шта предлажете, како да држимо до тога. У које све православне цркве један прави православац из Србије још може да иде када се не налази у домовини.
Софија


Одговор:
Драга Софија, Наша СПЦ (исправно или не) сматра екуменизам за – неговање добрих односа са другима, што смо ионако као Хиришħани дужно да чинимо. То НЕ УКЉУ ЧУЈЕ НИКАКВА ЗАЈЕДНИЧКА БОГОСЛУЖЕЊА, НИ У КОМ ОБЛИКУ. Званично, цела Православна црква (Српска, Руска, Грчка и свака друга) не одобрава заједничку молитву са неправославнима ни у ком облику, поштујуħи заједничку традицију и каноне који то изричито забрањују: свештеницима под претњом рашчињења, епископима под претњом свргнуħа, а лаицима под претњом одлучења. Колико је мени познато, не постоји нити би могло постојати, званично одобрење СПЦ из Србије за заједничка богослужења са инославнима у дијаспори, а посебно тамо где (у дијаспори) постоје надлежни епископи СПЦ који о томе треба да воде рачуна. Међутим, проблем је у томе када неко свештено или друго лице такав став СПЦ самоиницијативно прошири и унесе забуну међу вернике, организујуħи и учествујуħи у некаквим заједничким молитвама, под изговором неговања добрих односа или немања свог богослужбеног места, и т.д. У том случају, ако се ради о свештенику, његов епископ би морао да реагује, а ако се ради о епископу, Архијерејски сабор би морао да реагује. Што се тиче православних цркава, у свако се може иħи уколико је православна. Више о томе имаш на нашем сајту: http: //svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/epartemije.htm Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *