Екстремизам

Питање:
Поштовање! Поставио бих вам питање које ме мучи већ дуже време. Верник сам, одлазим у цркву, васпитан сам у хришћанском духу и управо због тога сам збуњен по питању постојања одређених екстремних група попут групе „Образ“ које се преедстављају као хришћанске. У једном вашем одговору сам видео да сте говорили о замени теза по питању патриотизма и вере па ме занима да ли је то и овде случај и како ви гледате на овакве групе? Њихово деловање, по хришћанском моделу по ком сам ја васпитан, никако није хришћанско, напротив, мислим да насиље које спроводе је противно нашој цркви. Желео бих одмах да истакнем да нисам политички опредељен, на све њих гледам са истим гађењем али није моје да им судим. Зато вас молим да ми кажете да ли је њихово деловање у складу са светосављем и како видите то што неки пастири и верске вође подржавају њихово деловање? Хвала унапред
Милан


Одговор:
Драги Милане, Читајући твоје питање, некако нисам избегао да се сетим како сам својевремено, током многих година, наилазио на доста људи који су себе називали православним и верујућим, а истовремено су тврдили како су врло саблажњени речима и делима св. владике Николаја (Велимировића) и св. о. Јустина (Поповића) , којима су по свом нахођењу (и ваљда, убеђењу) тада јавно изрицали „пресуде“ шовинистичких писаца, паланачких философа, екстремиста, зилота, националиста, мрачних назадњака, итд. А о томе је било разговора и питања и овде (http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=29) Без икакве жеље да твоје питање потпуно поистоветим са овим примерима, ипак се не могу отети утиску да постоји извесна сличност. Јер, било је, а и сада има, довољно оних православних Срба који св. Симеону прогон Богумила из Србије приписују као неопростиву грешку и карактеришу као понашање супротно хришћанском. Није недостајало ни оних хришћана, који никако не могу да схвате због чега је Црква кнеза Лазара прогласила светитељем? И тако даље. Примера има много.
Не сматрам себе довољно способним нити позваним да говорим у име, за или против, „екстремних група попут групе Образ“ или других „које се представљају као хришћанске“. Суд о томе бих препустио другима. А поједини политичари и неки државни органи то управо и чине, ваљда по својој „службеној дужности“. Тако су Министарство унутрашњих послова Републике Србије и Одбор за безбедност Скупштине Војводине 2005. године окарактерисали Образ као „клеро-фашистичку организацију“, због њиховог „изразито дискриминаторског односа према разним мањинским етничким, сексуалним и верским групама.“ Мислим да ова политичка формулација довољно говори сама за себе, и да јој, осим коментара светог старца Вукашина: „Само ти синко, ради свој посао“ – неки мој специјални коментар није потребан.
Све у свему, чини ми се да се у овом тренутку историје може лако и јасно видети да нас „екстремне групе, попут групе Образ“, нису до сада имале неког већег утицаја у смењивању и постављању наших политичара, да им нису диктирале никакве нове услове за обавезно испуњавање, да нам такве екстремне групе нису отеле Косово и Метохију, бомбардовале и побиле на хиљаде недужних људи, жена и деце, да нам оне данас, корак по корак, не уводе полицијску државу какву свет досада никада није видео. Не верујем да је Добрица Ћосић мислио на Образ и њему сличне групе, када је у амбасади Русије, 18. јула 2010. у свом говору приликом примања ордена за учешће у антифашистичкој борби упозоравао на „дух фашизма у новим облицима и под новим именима”: “у државама које се све више обликују по моделима Орвелове визије друштва, које полицијом, електронском техником и технологијом, контролишу читаву личност и угрожавају интимно, онтолошко језгро људског бића, страх од невидљивог контролора и сумња у све – постају колективна осећања. У таквим државама и друштвима, без обзира на демократску љуштуру, рађа се дух фашизма у новим облицима и под новим именима”.
У свом говору на тему рата у Ираку, Барак Хусеин Обама је једном приликом веома лепо сажео да: „Снага једног народа (нације) није у њеном оружју, већ у јасности њених духовних и моралних циљева.“
Имао бих и ја по неко питање: Који су то наши, српски духовни и морални циљеви? Да ли су нам јасни? Поздравља те, О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *