Двоструко крштење

Питање:
Помаже Бог пречасни и преподобни оци, пре извесног времена кумовао сам на крштењу одрасле особе. Пошто у нашем граду тада нису постојали услови да се Света Тајна Крштења обави онако како свети канони прописују (ниуједном од светих храмова у нашем граду није постојала крстионица у којој би Свету Тајну Крштења, уз трократно погружење, могла да прими одрасла особа, а временске прилике условљене годишњим добом нису дозвољавале да се крштење обави у реци или језеру) , крштење је обављено обливањем уз сва остала правила, која наша Света црква налаже у таквим приликама. Моје крсно чeдо је, после неког времена приступило вештаственом собранију званом „Истинска Српска Православна Црква“ на коме је поново примило крштење обављено од стране „свештеника“ те расколничке дружине. Овакво квази-крштења изискује одређене канонско-правне последице (превасходно мислим на форму кајања и епитимију) и зато бих желео да сазнам какав се поступак спроводи у случају да се споменута особа покаје и врати Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Нека нам је свима спасоносна ова седмица Часног поста, а вама оци целивам десницу руку, тражећи благослов.
Бранислав Поповић


Одговор:
Драги брате, у Символу Православне цркве читамо: „Исповедам једно крштење за опроштење грехова“. Твоје кумче, које је као одрастао човек крштено обливањем, крштено је једним крштењем и нема никаквог разлога за обнављањем. Иако је правилно крштење погружавањем, ни крштење обливањем није мањкаво. Обичај крштавања обливањем настао је у ситуацији у којој се Српска црква нашла после успоставе комунизма. Пре Другог светског рата, када је Црква водила Књиге рођених и крштених, свако дете је крштавано већ у првих шест месеци живота и готово сви храмови, па и сеоски, имали су одговарајуће крстионице за малу децу. После рата крштавала су се деца и у узрасту од неколико година, па су дечије крстионице постале мале. Морало се приступити обливању. Од времена слабљења комунизма и јачања вере у народу, крштењу приступају одрасли, који су грешком и пропустом својих родитеља остали некрштени. Тек за њих није било могућности погружавања. Од пре неколико година Епархија бачка је набавила бурад за крштавање одраслих, које сада поседују, не само градске, већ и сеоске парохије. Међу првима је у манастиру Каона изграђена крстионица за одрасле, а има је и Хиландарски метох Каково у Грчкој. Твој кум, који је касније пришао расколу и крштен поново, огрешио се о Символ вере, јер је крштење једно и оно се, као духовно рођење, не може поновити. Ако би се десило да се твој кум покаје и изрази жељу да се врати у крило једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, над њим се не би вршило кршење по трећи пут, већ би после пројављеног покајања и одређене епитимије, био примљен у Цркву кроз Свету Тајну Миропомазања, која се даје онима који се из јереси враћају у окриље Цркве. Моли се Богу за свога кума да „дође себи“, да га Господ уразуми и врати Цркви његових отаца. Нека благослов Божији пребива на теби и твојој породици. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *