Држи ум свој у аду и не очајавај

Питање:
Помаже Бог, драги оци, благословите! Често сам од разних духовника на неким предавањима, а и у обичним разговорима, чуо да се цитира наслов књиге старца Силуана “Држи ум свој у аду и не очајавај”. Иако књигу нисам набавио и прочитао, замолио бих ако можете да ми појасните ове речи. Ваш рад на одржавању овог сајта за нас многогрешне мирјане је од великог значаја. Желим вам да истрајете у свом раду и поред свих искушења, знајући да својим саветима помажете нама палима да се придигнемо и кренемо из почетка у овој духовној борби. Хвала вам на уложеном труду и нека вас Господ награди многим добрима. Ваш у Христу одани
Александар


Одговор:
Драги Александре, Хвала на подршци и лепим речима. Даје нам снаге када чујемо да неко има какве користи од нашег рада. У вези наведеног цитата, он је из књиге Поуке Старца Силуана, од архимандрита Софронија. Препоручујем ти да је потражиш негде у продавници или библиотеци и прочиташ. Веома је корисна. Ученик Старца Силуана, архим. Софроније бележи како је у тешким тренутцима Старац чуо Божији глас: “Држи ум свој у аду и не очајавај! Дуго је о. Силуан размишљао о томе, док није схватио Божију поруку: “Прве године, пошто сам примио Духа Светог, ми с л ио сам: Господ ми је опростио грехе – благодат све дочи о томе; шта ми више треба од овога? Но не треба тако мислити. Нека су нам греси и опроштени, па ипак треба да их се сеħамо и да жалимо због њих – само тако ħемо сачувати смиреност. Ја нисам тако радио и изгубио сам сми рење и много сам препатио од де мона. Тада нисам разумевао шта се то са мном збива. Мислио сам: моја душа познаје Господа и Његову љубав, одкуд су онда наишле ове црне ми с ли? Међутим Господ се сажалио на мене и Сам ме је упутио како се треба смиривати: Држи у м свој у аду и не очајавај! Ето, тиме се побеђује ђаво. Кад год бих умом излазио из ада и његовог пламена, рђаве мисли поново су на дирале.” (Стр. 32) Поздравља те, о. Срба

4 Comments

  1. Ирена Радовић

    Хвала на овако приступачном и душекорисном објашњењу. Стално сам се питала зашто ми Бог стално враћа сећање на претходне грехе и зашто их стално виђам присутне у другим људима. Мислила сам да је то знак да ми Бог није опростио. Међутим, разлог томе је тај што сам олако прешла преко тога да ми их је Бог опростио, али “нисам држала дух у АДУ”! Што ће рећи, нисам била скромна и скрушена, хтела сам ићи напред, а где то напред без скрушености и Смирења, и непрестаног сећања на грех?… а лако ће Господ да Опрости! Хвала! Смирење…

  2. Ocajanje se ne odnosi na proslstost. vec na buducnost.Ocajava se ne zato sto sam gresio ,vec zato sto ne mogu da prestanem sa grehovnim zivotom.Covek se radja i umire gdesan, i radi se samo o meri smirenja,odnosno grsnosti koju trudom moze ostvariti.
    Vera je ono cudo koje spasava od ocajanja.

  3. Svako ko ide putem spasenja mora pre Vaskrsenja proci Golgotu. Bilo kroz bolest, nemastinu, izdaju bliskr osobe ili smrt volhene isobe, psihicku borbu, depresiju, odbacenost od ljudi oviga sveta…i ne odustati nego sa nadom cekati, Bog ce doci, radost ce zasijati…ko pretrpi i izdrzi do kraja, u skrusenosti, bez bogohuljenja i beznadja, docekace tu nageadu koja ce ga uvesti u vecnu radost

  4. Nepoznati Muzicar

    Drzati um u adu i ne ocajavati znaci neprestano se smirivati. To nije da zamisljas ad ili da radis slike i predstave. Covek mora da misli na svoje grehove i da ih oplakuje ili trazi proska od Gospoda (pokajanie) Ali i to ima svoju meru ako pretera covek onda pada u ocajnje. Starac kaze utvrdi svoju meru kako ne bi opteretio svoju dusu. I kad zavrsis sa smiravanje odma se seti da ti je Bog odavno prostio ali ti se secas toga za da bi dobio skrusen duh, kojim se Bog najvise raduje.
    Ovako objasnava starac Siluan u svojim zapisima